Starović pred Samit u Londonu: Cilj je jačanje regionalnog tržišta

Ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović rekao je danas da će predstojeći samit Berlinskog procesa u Londonu biti veoma važan, uz očekivanje da će se dodatno razviti zajedničko regionalno tržište.

„Mislim da će samit biti veoma važan, i u njemu će učestvovati predsednik Vlade Srbije Đuro Macut, očekuje se prisustvo važnih lidera iz Evrope, tu ne govorim samo o engleskom premijeru Kiru Starmeru već i o liderima iz Nemačke, Francuske i nekih drugih država“, rekao je Starović u gostovanju na Radio-televiziji Srbije (RTS).

Samit Berlinskog procesa održava se u sredu u Londonu.

Starović je rekao da nije sporno da su postojala daleko veća očekivanja od Berlinskog procesa koji je pokrenut pre 11 godina – 2014, ali i dodao da „nije ni malo“ ono što je uspelo da se dobije u smislu intenziviranja regionalne saradnje, navodeći  uspostavljanje zone bez rominga na Zapadnom Balkanu, građenje regionalnih puteva… 

„Ono što predstavlja nekakvo očekivanje od ovog osmog samita i nekog nastavka čitavog Berlinskog procesa je da se dodatno osnaži zajedničko regionalno tržište, što mislim da je u najboljem interesu svih država regiona, a uvek ponajviše same Republike Srbije jer predstavlja najveću ekonomiju“, rekao je Starović. Dodao je da je zajedničko tržište „igra u kojoj svi dobijaju“ ali da uvek najviše može da dobije Srbija.

On je takođe rekao da briselska administracija stalno pokušava da iskoristi regionalne formate, a pre svega Berlinski proces kako bi preskočila proces briselskog dijaloga, izmestila neke teme koje se po definiciji moraju rešavati za stolom u Briselu, odnosno u formatu pregovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Ocenio je da pokušava da ih prebaci u neke druge formate i da je Srbija oprezna i budna da ne dozvoli da se Berlinski proces u tom smislu zloupotrebi, uključujući i na predstojećem samitu.

Starović je rekao da je ovonedeljna poseta predsednice Evropske komsije Beogradu Ursule fon der Lajen Beogradu protekla „u veoma konstruktivnom tonu“, da je bila izuzetno sadržajna i da Srbija može biti zadovoljna njenim rezultatima.

„Ključne poruke su da postoji dobra volja i podrška od strane Evropske komisije da se reformski procesi u Srbiji ubrzaju, pa čak i da se dinamika procesa udvostruči, kao i da se ostvari apsolutni napredak na putu ka članstvu u Evropskoj uniji“, rekao je Starović.

Ocenio je da poseta predsednice Evropske komisije nije bila oštrija u odnosu na prethodne, kako se navodi u delu javnosti, naveo je da je „čitava atmosfera njene posete bila pozitivna“, i da su razgovarali o načinima i mehanizmima ubrzanja reformskog puta Beograda ka EU, „a sve u najboljem interesu građana Srbije“.

Starović je rekao je da ne može da daje obećanje oko toga kada bi mogao da bude otvoren klaster 3, da je zeleno svetlo Evropske komisije da je Srbija tehnički spremna dato još u decembru 2021, pre skoro četiri godine ali da u međuvremenu nema mogućnosti postizanja punog političkog konseznusa oko toga.

Rekao je da se ambicija Srbije ne završava na Klasteru 3 i da se zaista puno radi na ostvarenju daljih reformi.

„Sve radimo kako bismo otvorili i klastere 2 i 5. Imamo visoke administrativne kapacitete, ali postoji i politička dimenzija zbog koje ne mogu da gajim višak optimizma. Uradili smo sve što je do nas“, rekao je Starović.

Ukazao je da je Srbija dobila pohvale delegacije EK oko dogovora sa civilnim društvom u vezi sa izmenom zakona o biračkom spisku i izborom članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kao i da je na viši nivo usaglasila sa EU svoju spoljnu i bezbednosnu politiku.

„Kada sve to sagledamo, mi smo blizu da se ponovo otključa otvaranje klastera broj tri, ali da dajem obećanja u situaciji kada je neophodan politički konseznus od zemalja članica ne mogu. To je jedan od mnogo koraka koji je pred nama ali ima veliku simboličnu vrednost baš zbog te četiri godine koliko čekamo na to“, rekao je Starović.

Po njegovim rečima, stopa usaglašavanja je sada na oko 61 odsto, što je za oko 10 procentnih poena više u odnosu na oktobar prethodne godine, i da je obaveza Srbije da progresivno podiže lestvicu. Naveo je da Srbija radi na daljem usklađivanju ali u okviru principa svoje spoljne politike neutralnosti i nezavisnosti.