AFP: Makron usamljeniji nego ikada, na čelu Francuske koja tone u političku krizu

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) kojeg kritikuje opozicija i odbačen u javnom mnjenju, sada ga napuštaju i njegovi – on je usamljeniji nego ikada na čelu Francuske koja tone u političku krizu, na pepelu predsedničkog tabora koji se raspao pred svima, ocenila je danas agencija Frans pres.

„Nalazimo se u krizi režima“, rekao je za AFP Erve Marsej (Herve Marseille) predsednik Unije demokrata i nezavisnih, uprkos tome što je „dobrodušni“ centrista.

Šef države je ostao ćutljiv od kada je formiranje vlade Sebastijena Lekornija (Sebastien Lecornu) u nedelju uveče upalo u haos, primoravajući premijera sa najkraćim mandatom tokom Pete republike da podnese ostavku 14 sati kasnije.

Makron se za sada ograničio na to da Lekorniju, čoveku koji izgleda kao jedan od njegovih poslednjih lojalnih pristalica da još 48 sati da pokuša da spase situaciju.

Makron, kao i njegovo okruženje, nije odgovorio na optužbe koje su u brzom nizu pokrenule dve vodeće ličnosti u njegovom taboru, a koje su bile njegovi bivši premijeri.

Gabrijel Atal (Gabriel Attal), generalni sekretar Renesanse, stranke čiji je šef države i dalje počasni predsednik, u ponedeljak je javno formalizovao svoj raskid sa predsedničkim taborom. Takva situacija kod Atala se osećala od Makronovog raspuštanja parlamenta 2024. godine.

„Više ne razumem odluke predsednika Republike“, rekao je Atal koji je osudio Makronovu odlučnost da zadrži kontrolu.

Eduar Filip (Edouard Philippe), deklarisani kandidat za Makronovog naslednika u Jelisejskoj palati, danas je zadao udarac predsedniku rekavši da „danas država više nema održivost“, a za to odgovornost snosi predsednik.

Filip, lider stanke Horizonti preduzeo je korak koji nijedan saveznik Emanuela Makrona nije smeo da preduzme do sada. Pozvao je Makrona da podnese ostavku početkom 2026. godine kako bi se organizovali „prevremeni predsednički izbori“ posle usvajanja budžeta.

To je bilo dovoljno za Makronove protivnike, ekstremno desničarsku stranku Nacionalno okupljanje i radikalnu levičarsku stranku Nepokornu Francusku, da pozovu na skraćeni petogodišnji predsednički mandat kako bi se prekinuo ćorsokak, iako je Makron do sada isključivao mogućnost odlaska pre 2027. godine kada zvanično ističe njegov mandat.

„Postoji neka vrsta trke među bivšim makronistima ko će se što pre rešiti ovog nasleđa“, rekao je lider socijalističke parlamentarne grupe Boris Valo (Vallaud).

Za Matjea Galara (Mathieu Gallard) iz Instituta za proučavanje javnog mnjenja Ipsos, „atmosfera kraja vladavine“ je zaista delimično povezana sa željom potencijalnih naslednika da se što više distanciraju od figure Emanuela Makrona, čija je popularnost na najnižem nivou od njegovog izbora 2017. godine.

„To je rizik, jer su i oni odgovorni za rezultate a i rizikuju da izgube 15 do 20 odsto baze“ birača koji i dalje podržavaju šefa države, „a da nemaju mnogo prilika da ih dobiju negde drugde“, upozorio je Galar.

Te unutrašnje podele, sada u potpunosti vidljive, doprinose eksploziji „zajedničke baze“, koju je proteklih godinu dana činila desničarska stranka Republikanci i predsednički centristički tabor.

Makron je stalno isticao ovu koaliciju kao jedinu moguću, posebno kada je morao da opravda zašto ne imenuje levičarskog premijera. Stoga je socijalistima, na koje Makronova stranka i dalje računa da će usvojiti budžet, teško da neće cenzurisati političke snage koje se same raspadaju.

Pod okriljem anonimnosti, čak i oni koji se i dalje predstavljaju kao „prijatelji“ predsednika ne kriju svoju zbunjenost.

Jedan od njih veruje da je Makron „ubio“ Lekornija, time što mu nije dozvolio da napravi istinske ustupke Socijalističkoj partiji, a i time što je bivšeg ministra ekonomije Brunoa Le Mera imenovao u ministarstvo oružanih snaga, što je iritiralo celu političku klasu.

Sve su ređi makronisti koji se i dalje otvoreno identifikuju kao takvi.

Jedan blizak saradnik je ocenio da ne može više da reši tu „psihološki jednačinu“. „Ili je u pitanju (političko) samoubistvo ili je u pitanju glupost“, rekao je taj neimenovani saradnik.