Zakintos: Ostrvo kornjača, maslina i najlepših vidikovaca mediterana

Na krajnjem jugozapadu Grčke, u zagrljaju svetlosti, talasa i vetra, smešten je Zakintos – jedno od onih mesta koje vas u trenu preplavi lepotom, a zatim polako, nečujno, osvoji autentičnim karakterom.

Šarm Zakintosa dolazi u slojevima – u bojama mora koje deluju gotovo nestvarno, u belim stenama koje se uzdižu iz vode kao drevni čuvari, u beskrajnim maslinjacima, u osmesima meštana, mirisu citrusa i zvucima talasa koji se stapaju s pesmom zrikavaca. Iznad svega, to je ostrvo energije – mladalačke, sirove i autentične.

Ostrvo koje diše u ritmu mladosti

Iako je mnogima prva asocijacija na Zakintos ples do zore, žurke i ritam Laganasa – ono što iznenađuje je koliko to ostrvo ima dušu i neki porodični mir koji možda ne možete da osetite pri samom upoznavanju ove destinacije. Laganas jeste epicentar zabave, mesto puno mladih iz svih krajeva Evrope, sa neonskim svetlima, diskotekama i energijom koja ne prestaje. Međutim, dovoljno je da se udaljite svega nekoliko kilometara od centra Laganasa, i dočekaće vas potpuno drugačiji svet – tih, porodičan, iskonski grčki.

Cilivi, Alikanas, Alikes – to su mesta za one koji traže mir, porodični ambijent, duga jutra na plaži i večeri pod maslinama. Cela istočna obala Zakintosa prepuna je peščanih i šljunkovitih plaža, idealnih za opuštanje, daleko od buke i gužvi. More je ovde kristalno čisto, blago i poziva vas da uronite, ne samo telom, već i dušom.

Vidikovci koji oduzimaju dah

Zakintos ima nešto što se retko nalazi na mediteranu – prirodu koja vas neprestano iznova ostavlja bez daha. Vidikovac iznad Navajo plaže, jedne od najpoznatijih u Evropi, pruža prizor koji će vam zauvek ostati urezan u pamćenje: strme, bele litice koje se gotovo vertikalno obrušavaju u tirkizno more, i napušteni brod nasukan na pesku kao senka prošlih vremena. Zbog prevelike popularnosti Navajo plaže, koja je sada već postala zaštitni znak Grčke, vlasti ovog ostrva su godinama smanjivali broj brodića koji su mogli da pristanu na beli pesak ove obale. Osim tirkiznog mora ova plaža je poznata i po olupini broda koji još više pojačava autentičnu sliku ove plaže. Pre nekoliko godina, nakon zemljotresa, deo litice se obrušio na plažu, tako da je danas zabranjeno pristajanje brodova i možete se diviti lepoti ove plaže sa broda ili još bolje sa vidikovca iznad plaže.

Još impresivniji za one koji tragaju za malo mirniju destinaciju i manje posetilaca je vidikovac iznad Mizitrasa – stene koja se izdiže iz mora u savršenom piramidalnom obliku, kao neko drevno svetilište prirode. Pristup ovom vidikovcu zahteva malo truda, ali nagrada je nemerljiva: tišina, visina i boje koje vas opčine.

Masline: Zeleno srce ostrva

Zakintos nije samo ostrvo tirkiznog mora – to je i ostrvo maslina. Prekriven je zelenilom koje ne prestaje, zahvaljujući preko dva miliona stabala maslina koje rastu širom ostrva. Ova zelena pluća Zakintosa ne samo da ga čine jednim od najzelenijih grčkih ostrva, već mu daju i jedinstvenu atmosferu – miris zemlje, lišća, plodova. Neka od stabala su stara i više od 1000 godina – svedoci vremena i istorije, oni čuvaju uspomene na vekove i civilizacije koje su ovuda prolazile. Maslinovo ulje sa Zakintosa je izuzetnog kvaliteta, a gotovo svaka porodica ima svoje drveće i sopstvenu proizvodnju. Ovde se maslina ne tretira kao posao – već kao način života.

Jonsko more: Mlečno plava čarolija

More koje zapljuskuje obale Zakintosa jedno je od najspecifičnijih na Mediteranu. Jonsko more je poznato po svojoj mlečno plavoj boji, koja nastaje kao posledica refleksije svetlosti kroz mikročestice krečnjaka koje se nalaze u vodi. U zavisnosti od doba dana, svetlosti i ugla gledanja, more menja nijanse – od svetloplave do tirkizne, skoro fluorescentne. Uz to, Jonsko more je i jedno od najdubljih i najčistijih mora Evrope, što ga čini rajem za ljubitelje ronjenja, plivanja i istraživanja skrivenih uvala.

Zapadna obala Zakintosa je divlja, dramatična i gotovo netaknuta. Tu se nalaze neke od najlepših skrivenih plaža do kojih se može doći samo brodićima, tokom brojnih dnevnih ekskurzija koje se organizuju sa raznih delova ostrva. Ove plaže su često okružene strmim liticama, bez puteva, bez gužve, bez buke – samo vi, more i nebo.

Ostrvo kornjača: Kareta-kareta kao stanovnik i simbol

Zakintos je i prirodni rezervat kareta-kareta kornjača, koje ovde dolaze svakog leta da polože jaja na južnim plažama ostrva. Ove impozantne morske kornjače, koje mogu dostići dužinu preko jednog metra i živeti više od jednog veka, mogu se često videti tokom brodskih izleta – naročito u okolini ostrva Maratonisi, koje lokalci nazivaju i „ostrvo kornjača“ zbog svog oblika.

Kapetani turističkih brodova znaju tačne lokacije gde se kornjače zadržavaju, i susret sa ovim veličanstvenim stvorenjima ostavlja dubok utisak – tišina prirode, lagani pokreti kornjače i osećaj prisustva nečeg prastarog i svetog.

Ostrvo koje su želeli svi: Kratka istorija Zakintosa

Zakintos nije samo prirodni raj – to je i ostrvo sa slojevitom istorijom, oblikovanom pod uticajem različitih civilizacija koje su ga, kroz vekove, osvajale i ostavljale tragove.

Njegova izuzetna strateška lokacija u Jonskom moru, zajedno sa blagom klimom, plodnim tlom i prirodnim lepotama, činila ga je poželjnim plenom mnogima. Vizantijci, Normani, Mlečani, Turci, pa čak i Britanci – svi su želeli da vladaju ovim komadom raja.

Poseban trag ostavila je mletačka republika, pod čijom je vlašću Zakintos bio skoro tri veka (od 1484. do 1797). U to vreme, ostrvo je nazvano “Fiore di Levante” – Cvet Istoka, a venecijanski uticaj i danas je vidljiv u arhitekturi, muzici, gastronomiji i kulturi. Nakon kratke francuske i rusko-turske vladavine, ostrvo dolazi pod britansku upravu sve do 1864, kada je zajedno sa ostalim Jonskim ostrvima pripojeno modernoj Grčkoj.

Danas, iako slobodno i u svom punom sjaju, Zakintos i dalje nosi te istorijske slojeve – ne kao teret, već kao bogatstvo koje dodaje još jednu dimenziju njegovoj lepoti.

Blaga klima i večno proleće

Zakintos ima jednu od najprijatnijih klima u Evropi. Leta su ovde topla, ali ne i preterano vruća, zahvaljujući vetrovima i zelenilu koje rashlađuje ostrvo. Zime su blage, retko kada sa temperaturama ispod 10°C, a padavina ima taman koliko treba da priroda ostane bogata i bujna.

Zato nije iznenađenje što se ostrvo sve više posećuje i van sezone – naročito u septembru i oktobru, kada je prosečna temperatura vazduha oko 25°C, a more i dalje toplo (oko 23°C). To je savršen period za one koji žele da izbegnu gužve i iskuse ostrvo u njegovom najautentičnijem izdanju.

Zakintos je ostrvo kontrasta: mladost i drevna mudrost, buka i tišina, svetlo i senka, beli kamen i tirkizno plava voda. U njemu se spajaju prirodna raskoš, istorija i hedonizam, stvarajući prostor u kojem svako može pronaći svoju Grčku.

Bilo da dolazite zbog noćnog života, porodičnog mira, fascinantnih pejzaža ili susreta sa kornjačama i drevnim maslinama – jedno je sigurno: Zakintos se ne zaboravlja. Ne zato što je savršen, već zato što je istinski živ.