Žuta kuća u Subotici: Sećanje na žrtve uz poruku o slobodi i odgovornosti mladih

Venac i sveće položeni su danas na spomen-ploči žrtvama fašističkog terora u Žutoj kući u Subotici tokom Drugog svetskog rata.

Ovog septembrua se navršavaju 84 godine od 1941. kada je zloglasna Žuta kuća, danas zgrada Učiteljskog fakulteta na mađarskom jeziku, postala mučilište.

Inicijatorka obeležavanja sećanja na to, Margareta Bašaragin iz subotičke podružnice Udruženja „Ženske studija i istraživanja“ iz Novog Sada, naglasila je da tekovine antifašističke borbe i vrednosti tada uspostavljene, naročito sloboda i mir, treba ostaviti mladim generacijama u amanet i da je važno učiti ih tome i neprestano podsećati.

Iako je poziv i ove godine kao i prethodne bio upućen i predstavnicima Gradske uprave Subotica, ni ove godine se niko nije odazvao.

Ove godine je venac položila mlada Subotičanka i aktivistkinja Jovana Filipić koja je zahvalila što u ime mladih govori o i osvrnula se na način na koji danas mladi uče o antifašizmu.

„Moja generacija nije imala prilike da u formalnom obrazovanju uči o ljudima koji su se izborili za našu slobodu. Dakle, ja da bih nešto saznala o tome, morala sam samostalno da istražujem, da preispitujem sve što učim. I onda sam upravo na ‘Ženskim studijama’ imala prilike da naučim o životima žena koje su se izborile da bih ja danas ovde mogla da stojim i da kažem nekoliko reči“, kazala je Filipić.

Ona je govorila i o sadašnjem mladalačkom buntu ne samo u Srbiji, nego i u svetu, i da mladi donose promene, kao što su bile mnoge mlade žene koje su mučene u Žutoj kući, mešu kojima Lola Vol čija životna priča i nju inspiriše.

Ukazala je spomen žrtvama fašističkog terora u Žutoj kući zaslužuje veću i svečaniju ceremoniju i da nije dovoljno obeležavati ga samo jednom godišnje.

„Antifašističke vrednosti treba živeti svakoga dana: time kako se odnosimo jedni prema drugima, da budemo solidarni i da čuvamo našu slobodu“, naglasila je ona.

Po njenim rečima, bunt nije vezan isključivo za mladost i godine, već je to „prirodni instinkt i otpor koji osećamo kada neko želi da nas zatvori, kada želi da nam oduzme određene slobode, kada želi da trpimo“.

„Ti Subotičani i Subotičanke (iz Žute kuće) omogućili su da mi danas idemo putem na kojem ne moramo toliko da zapinjemo i padamo, već možemo nesmetano da hodamo. Znamo svi da se sloboda ne dobija, već se osvaja. I zato je važno da je zdušno čuvamo, zato što je to pre svega naša građanska dužnost“, zaključila je Filipić.

Odavanju počasti žrtvama Žute kuće prisustvovali su predstavnici Jevrejske opštine Subotica i pojedini građani.

Fašistička okupatorska vlast u Subotici 1941. godine počela je masovna hapšenja komunista i komunistkinja, skojevki i skojevaca, svih koji su se suprotstavljali teroru. Veliki broj je bio zatvoren u Žutoj kući – zloglasnom mučilištu. Među njima bilo je i stotinak žena čija je imena zabeležila Magda Simin Bošan, i sama tamošnja zatvorenica.

Žuta kuća bila je sedište Gestapoa i mučilište tokom celog Drugog svetskog rata. Prebijanja i vešanja bila su svakodnevica.

U spomen na nastradale 1967. godine je postavljena spomen-ploča kod ulaza sa natpisom: „Žuta kuća – svedok tvojih sećanja, deo tvoje svesti 1941–1944“.