Evropska centralna banka (ECB) i Narodna banka Srbije (NBS) danas donose ključne odluke o kamatnim stopama koje će imati značajan uticaj na dinarsko tržište i evrozonu. Dok je ECB kamatne stope poslednji put menjala u junu, smanjivši ih za 0,25 procentnih poena, NBS ih drži nepromenjenim od septembra 2024. godine.
Univerzitetski profesor Đorđe Đukić ističe da su tržišta već kalkulisala nepromenjenu kamatnu stopu ECB, ali da skorašnji politički događaji unose neizvesnost. Posebno se naglašava pad francuske vlade, što bi moglo imati nepovoljne implikacije na drugu najjaču ekonomiju EU, s obzirom na njen javni dug od 116% BDP-a. Predsednica ECB, Kristin Lagard, moraće da uzme u obzir ovu okolnost, kao i potencijalno smanjenje kreditnog rejtinga Francuske, što bi poskupljujući refinansiranje duga. U isto vreme, Nemačka ima javni dug od 63,5% BDP-a, što dodatno komplikuje vođenje jedinstvene monetarne politike ECB.
Kretanje inflacije u evrozoni takođe daje argument ECB da ne menja kamatnu stopu. Ukupna inflacija u avgustu iznosila je 2,1%, a bazna 2,3%, što je najniže od januara 2022. godine. Iako je smanjenje cena energije doprinelo nižoj inflaciji, rast cena usluga od 3,1% ostaje relativno visok. Đukić izražava sumnju da će ECB uspeti da smanji kamatnu stopu do kraja godine, posebno ako bi se stvorio preveliki jaz između kamatnih stopa ECB i američkog Federalnog rezervnog sistema (FED).
Referentna kamatna stopa ECB direktno utiče na građane Srbije, posebno kroz stambene kredite. Budući da su skoro svi stambeni krediti u Srbiji vezani za evro, promena euribora, koja zavisi od odluka ECB, utiče na kamatne stope za korisnike ovih kredita. Smanjenje kamatne stope od strane ECB moglo bi dovesti do smanjenja troškova zaduživanja za građane.
Sa druge strane, inflacija u Srbiji beleži nagli rast u poslednja tri meseca, sa 3,8% u maju na 4,9% u julu. Đukić očekuje da će NBS nastaviti politiku u kojoj je „uloga kamatne stope pasivizirana“, što nije dobra vest za korisnike dinarskih kredita. NBS primarno koristi reverzne repo operacije, a promene se ne očekuju, posebno imajući u vidu politička dešavanja i pad stranih direktnih investicija. Uredba o maržama i smanjenje kamatnih stopa na kredite, prema Đukićevoj oceni, imaće samo kratkoročne efekte jer će banke i trgovine brzo naći načine da ih zaobiđu.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.