Srbija i dalje dominantno proizvodi električnu energiju iz lignita u termoelektranama Elektroprivrede Srbije (EPS), međutim, eksploatacija ovog energenta postaje sve složenija, a nedostaju ključna sredstva za neophodna ulaganja. Ovo su neki od ključnih zaključaka iz publikacije „Elektroenergetika Republike Srbije 2024“, koju je sačinio Savez energetičara i koja je predstavljena stručnoj javnosti.
Iako EPS ima potencijal za razvojne projekte, uključujući istraživanje novih opcija uz pomoć spoljnih konsultanata, primenu modela „izgradi, ostvari profit, prenesi vlasništvo“ i proizvodnju zelenog vodonika, postoje ograničenja. Za razliku od privatnih investitora, EPS nema kapacitet za brzu izgradnju velikih solarnih elektrana, pokretanje složenih međunarodnih projekata poput hidroelektrane „Đerdap 3“ sa Rumunijom, niti za implementaciju solarnih sistema kod domaćinstava po uzoru na Crnu Goru.
Uprkos tome, proizvodnja EPS-a je stabilna, dok potrošnja pokazuje sezonske oscilacije. Na tržištu se, takođe, primećuje rast prilika za profitabilno trgovanje energijom. Međutim, nedovoljna ulaganja u obnovljive izvore energije, uprkos mogućnostima povoljnog zaduživanja, predstavljaju značajan problem.
Dok Elektromreža Srbije ima solidne planove razvoja kapaciteta, postojeći potencijali se ne koriste u potpunosti, iako njena povoljna tržišna i geografska pozicija nudi mogućnosti za dodatne efekte. S druge strane, Elektrodistribucija Srbije zahteva modernizaciju i digitalizaciju zbog zastarele infrastrukture.
Savez energetičara preporučuje ranije objavljivanje detaljnih godišnjih tehničkih izveštaja kako bi stručna javnost mogla da učestvuje u planiranju budućih aktivnosti. Takođe, predlaže se javna dostupnost podataka o kupcima-proizvođačima, topologiji mreža, kvalitetu napona i stabilnosti frekvencije, kao i detaljni podaci o kritičnim događajima, poput onog u Crnoj Gori, radi sprečavanja spekulacija.
Kada je reč o budućem energetskom miksu, naglašava se da se potencijal domaćih obnovljivih izvora (voda, vetar, sunce, biomasa, geotermalna energija, energija otpada), uz razvijene tehnologije skladištenja energije i primenu zelenog vodonika, ne sme posmatrati kao idealizovana slika, već kao obećavajuća tehnološka realnost.
Vršilac dužnosti pomoćnika ministra rudarstva i energetike Radoš Popadić istakao je značajan napredak u zakonskom okviru tokom 2024. godine, usvajanjem integrisanog nacionalnog energetskog plana, strategije energetike i dopunama Zakona o energetici. Takođe, najavljen je i jačanje regulatornog okvira Agencije za energetiku i ukidanje zabrane izgradnje nuklearnih postrojenja, kao i uvođenje pojma vodonika.
Generalni direktor EPS-a Dušan Živković osvrnuo se na promenu razmišljanja u stručnim krugovima, ističući da sa 15% tržišta u rukama privatnih aktera, treba razmotriti da li EPS treba da se fokusira isključivo na profit ili da i dalje bude garant energetske bezbednosti države, pogotovo imajući u vidu visoke troškove investicija u hidroelektrane u poređenju sa nuklearnim elektranama.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.