Mračna istorija: pilule za kontracepciju i njihova veza sa Aušvicom

Prve antibebi-pilule su se pojavile u SAD. Proizvedene na osnovu „naučnih“ saznanja nacističkih lekara u Aušvicu.

Bol koji je osetila kada joj je jedan zatvorenik u Aušvicu tetovirao logoraški broj bio je ogroman, priseća se Rene Diring. „Budi srećna što dobijaš broj, inače bi odmah završila u peći“, rekao je. Nacisti su je stavili pred izbor: „Ili ideš u logor smrti Birkenau“, rekli su joj, „ili nam stojiš na raspolaganju za medicinska istraživanja. To te neće ubiti.“

Rene Diring (1921–2018) odlučila se za ovo drugo – i završila kao zamorče u laboratoriji ginekologa Karla Klauberga. Svoju priču ispričala je 1992. godine u Muzeju holokausta u Sjedinjenim Američkim Državama. Jevrejka iz Kelna bila je jedna od stotina žena na kojima je lekar sprovodio eksperimente sterilizacije, prenosi Dojče vele.

Karl Klauberg – autoritet u istraživanju hormona

Klauberg je studirao na Medicinskom fakultetu u Kilu i 1925. godine stekao doktorat. Specijalizovao se u oblasti ginekologije i zajedno sa hemičarima farmaceutske kompanije Šering-Kalbaum razvijao hormonske preparate. Njegova metoda da neplodnim ženama pomogne da zatrudne učinila ga je autoritetom u istraživanju hormona.

Prvog maja 1933. Klauberg se učlanjuje u Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju (NSDAP) i SA („Sturmabteilung„, paravojna borbena organizacija NSDAP). Kao i mnogi lekari u nacističkoj Nemačkoj, očekivao je od vlasti pomoć u napredovanju svojih istraživanja. Za vreme vladavine nacista, svaka nemačka žena imala je obavezu da rađa što više dece – najbolje plavokose i plavooke.

Klauberg je, međutim, istraživao i metodu sterilizacije žena. To je bilo u skladu sa zloglasnom rasnom politikom NS, čiji je cilj bio istrebljenje Jevreja i Sinta i Roma i u narednim generacijama.

Pakao Bloka 10

1942. godine Klauberg šalje molbu Hajnhrihu Himleru, najmoćnijem čoveku u Nemačkoj posle Adolfa Hitlera – odgovornom za sprovođenje Holokausta. Ginekolog navodi da može da sprovede „novu metodu neoperativne sterilizacije nepoželjnih žena“ i traži prostor; njegovo pismo je objavljeno u knjizi Rajmunda Šnabela „Moć bez morala“ iz 1957. godine.

Proleće 1943. Godine: to se ostvaruje. Klauberg ne dobija svoj institut, ali dobija prostorije u Aušvicu – u Bloku 10 stvara svoju eksperimentalnu laboratoriju. Prve Jevrejke iz obližnjeg logora smrti Aušvic-Birkenau dovoze se ovamo.

Po Klaubergovim rečima, zatvorenice su za njega bezlične, zanimaju ga samo njihovi stomaci. „Ujutru, nakon što smo bile izbrojane, naši brojevi su se dozivali da siđemo dole. Stajale smo napolju u redu, a zatim smo jedna po jedna ulazile u sobu i ležale na crnom staklenom stolu, koji je služio i kao rentgenski sto. Dok je tečnost ubrizgavana u naša tela, rentgentska mašina je radila, tako da je lekar mogao da vidi šta radi sa tečnošću, ali ta injekcija je strašno pekla“, prisećala se Rene Diring kasnije užasa koji je morala da pretrpi.

Nepodnošljivi bolovi

Ni ona, ni druge žene tada nisu znale šta im se dešava. Klauberg je sprovodio eksperimente koje je prethodno testirao na životinjama. Njegovi instrumenti nisu sterilni i koristi ih više puta. Nema anestezije – samo ta injekcija. Ako kontrastna tečnost pokaže da su jajovodi prohodni, žene se posle nedelju ili dve vraćaju na sto. Tada ubrizgava otrovnu supstancu u donji deo stomaka koja treba da zalepi i ošteti zidove jajovoda. Ako ne uspe, procedura se ponavlja. „Morala sam da ležim tri dana u strašnim bolovima“, priseća se svedokinja Rene Diring.

Gnojne upale trbušne maramice, trovanje krvi, bolovi nalik porođajnim i strašno pečenje – to su bile uobičajene posledice Klaubergovih eksperimenata. Žene su pokušavale da priguše vrisak, jer bi u suprotnom bile poslate u gasnu komoru u Birkenau.

Kad „ljudski razlozi“ izgube značaj

Kako je moguće da lekar potpuno zanemari etiku i ljude tretira kao životinje? „Medicinski i ljudski razlozi igraju sporednu ulogu u trenutku kada neko prihvati i veruje: Ovo više nisu ljudi, ovo su niža bića“, objašnjava za list Noje osnabriker cajtung istoričarka Andrea Lev iz Centra za studije Holokausta u Minhenu. Kod Klauberga je osim toga bila prisutna i „beskrajna ambicija“. „Video je šansu da iskoristi sistem za sopstvenu karijeru, slavu i čast. Sve je podredio tome.“

Himler je želeo da zna koliko vremena je potrebno da se steriliše 1000 žena. Klaubergov odgovor: Ako bi jedan uvežbani lekar imao deset pomoćnika, verovatno bi mogao da steriliše nekoliko stotina, ako ne i 1000, Jevrejki za jedan dan.

Preteći proces u Nemačkoj

Do toga ipak nije došlo. 27. januara 1945. Crvena armija oslobađa Aušvic. Klauberg je pre toga pobegao u ženski koncentracioni logor Ravensbrik, gde je nastavio eksperimente. Kada su Sovjeti u aprilu stigli tamo, beži i odatle. Dva meseca kasnije je uhvaćen, uhapšen i osuđen u Moskvi na 25 godina zatvora.

Ipak, pušten je na slobodu već 1955. i u zapisima Vrhovnog tužilaštva u Kilu stoji da ga je „njegov rodni grad dočekao kao princa“. Klauberg ponovo radi u Univerzitetskoj klinici u Kilu. Lekarska struka tada još nije denacifikovana, kolega iz Aušvica je bio dobrodošao.

U novembru 1955. Centralni savet Jevreja podnosi prijavu protiv Klauberga; više od 100 ljudi želi da svedoči protiv njega. On govori o „kleveti“ i oseća se kao žrtva. Tvrdio je da je želeo da spasi žene u Bloku od smrti i da je njegova ustanova bila „Institut za spasavanje života“, kako stoji u spisima istrage.

Karl Klauberg umire 9. avgusta 1957. godine pre nego što je proces započet.

1960. godine stigla pilula

Prema sačuvanim zapisima, lekar je sterilizovao 500 do 700 žena. Mnoge žrtve nastavile su da žive – traumirane i neplodne. Rene Diring je ipak doživela čudo: uprkos Klaubergovim intervencijama, dobila je kćerku.

U avgustu 1960. u SAD se pojavljuje prvi hormonalni kontraceptivni medikament pod imenom „Enovid“. Klaubergova istraživanja su značajno doprinela razvoju ovog preparata. Kompanija Šering, koja je finansirala Klaubergove eksperimente i kasnije postala deo farmaceutskog giganta Bajer, i dalje distribuira pilule za kontracepciju. „Ova revolucionarna metoda planiranja porodice postala je ključni faktor emancipacije i prekretnica za društvo“, saopštio je koncern na svojom internet-portalu.