Kreatin iz mesa pomaže protiv zatvora, ali efekat varira

Novo istraživanje otkriva da veći unos kreatina iz izvora mesa može da ublaži zatvor, posebno kod muškaraca i odraslih osoba u mlađem dobu. Ovo pruža potencijalno dijetetsko rešenje za sveprisutniji problem sa varenjem.

Studija objavljena u časopisu Frontiers in Nutrition sugeriše da veći dijetetski unos kreatina iz izvora proteina životinjskog porekla može da pomogne u smanjenju rizika od hroničnog zatvora.

Hronična dijareja i zatvor su najčešći oblici gastrointestinalnih poremećaja koji značajno utiču na kvalitet života. Na ove probleme može uticati više faktora, uključujući ishranu, fizičku aktivnost, starost, pol i postojeća zdravstvena stanja kao što su sindrom iritabilnog creva, inflamatorne bolesti creva i metabolički poremećaji.

Kreatin je endogeni organski spoj koji se uglavnom nalazi u mišićima. Sintetiše se u telu iz tri aminokiseline i ima ključnu ulogu u metabolizmu energije u mišićima. Kreatin se može unositi i putem hrane, poput crvenog mesa i ribe.

Nova istraživanja ističu potencijalnu terapijsku efikasnost kreatina kod različitih bolesti, uključujući neurodegenerativne i kardiovaskularne bolesti. Ograničeni dokazi sugerišu da suplementacija kreatinom može uticati i na pokretljivost i funkciju gastrointestinalnog trakta, kao i na sastav crevne mikrobiote.

S obzirom na potencijalni uticaj kreatina na zdravlje creva, trenutna studija je osmišljena kako bi istražila povezanost između unosa kreatina putem ishrane i rizika od hronične dijareje i zatvora kod odraslih u SAD-u starijih od 20 godina.

Istraživanje je sprovelo sekundarnu analizu podataka 10.721 učesnika iz Nacionalne ankete o zdravlju i ishrani (NHANES) za period 2005–2010, koju sprovodi Nacionalni centar za zdravstvenu statistiku (NCHS) radi procene zdravstvenog i nutritivnog statusa dece i odraslih u SAD-u.

Podaci o unosu kreatina iz životinjskih izvora i učestalosti hronične dijareje i zatvora prikupljeni su iz NHANES baze.

Povezanost unosa kreatina i rizika od hronične dijareje i zatvora analizirana je korišćenjem odgovarajućih statističkih metoda. Takođe je ispitivan potencijalni uticaj različitih demografskih faktora (godine, pol, fizička aktivnost) i zdravstvenih stanja (dijabetes i hipertenzija) na ovu povezanost.

Studija je otkrila da je unos kreatina iz životinjskih izvora povezan sa značajno manjim rizikom od hroničnog zatvora. Konkretno, desetostruko povećanje apsolutnog unosa kreatina bilo je povezano sa 19% manjim rizikom od zatvora. Međutim, nije utvrđen značajan uticaj unosa kreatina na hroničnu dijareju.

Analiza podgrupa pokazala je da su koristi od unosa kreatina izraženije kod muških učesnika, onih mlađih od 48 godina i osoba bez hipertenzije, dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti.

Značaj studije

Rezultati pokazuju da konzumiranje kreatina iz namirnica životinjskog porekla može smanjiti rizik od hroničnog zatvora, dok nema značajan uticaj na rizik od dijareje.

Takođe, koristi od kreatina bile su izraženije kod muškaraca, mlađih osoba, pušača, osoba koje konzumiraju alkohol, fizički aktivnih i onih bez određenih komorbiditeta. Autori napominju da su ova povezivanja uočena u određenim podgrupama i da rezultati ne dokazuju uzročno-posledične veze.

Prekliničke studije na životinjama ukazuju da kreatin može da poboljša zatvor promenom sastava crevne mikrobiote, jačanjem integriteta crevne barijere i modifikovanjem sastava žučnih kiselina u stolici. Takođe, kreatin može da poveća razmenu materija i pokretljivost creva poboljšanjem hidratacije ćelija creva.

Prema nalazima, kreatin iz ishrane ima veći zaštitni efekat na zatvor kod muškaraca nego kod žena, verovatno zbog razlika u hormonalnim i metaboličkim putevima. Dokazi sugerišu da testosteron može posredovati polne razlike u sastavu crevne mikrobiote putem signalnog puta žučnih kiselina, kao i da podstiče unos kreatina i jača integritet crevne barijere.

Studija nije našla uticaj kreatina na zatvor kod osoba sa hipertenzijom i dijabetesom, što se može objasniti vaskularnim disfunkcijama ili gastrointestinalnim komplikacijama koje ograničavaju efekat kreatina.

Interakcione analize pokazale su da pol značajno menja povezanost između unosa kreatina i rizika od zatvora, dok ovakvog efekta nije bilo za dijareju. Autori smatraju da bi kreatin životinjskog porekla mogao biti istražen kao potencijalna dijetetska intervencija za upravljanje hroničnim zatvorom.

Ograničenje studije je to što njen poprečni dizajn ne omogućava dokazivanje uzročnosti. Potrebne su dalje eksperimentalne studije kako bi se istražili biološki mehanizmi kojima kreatin može poboljšati zdravlje creva u različitim podgrupama.

NHANES baza koristi samoprijavljene podatke o ishrani, što može biti praćeno pristrasnošću i netačnostima. Takođe, baza ne sadrži podatke o trajanju i dozi unosa kreatina. Buduće studije trebalo bi da uključe ove faktore kako bi se preciznije razumeo uticaj kreatina na zdravlje creva.