Šta bi danas studirao milijarder i osnivač tehnološkog giganta: Njegovo viđenje zanimanja budućnosti

Da je izvršni direktor kompanije Nvidia Jensen Huang danas student, kaže da bi se fokusirao na prirodne nauke, prenosi Nova.rs.

Tokom nedavne posete Pekingu njega je novinar upitao na šta bi se tada fokusirao, a poznati milijarder je rekao sledeće:

„Taj mladi dvadesetogodišnji Jensen, koji je tek završio školovanje, verovatno bi pre izabrao prirodne nauke nego softverske nauke“. Dodaje da je zapravo diplomirao sa 20 godina.

Huang je diplomirao elektrotehniku na Univerzitetu Oregon Stejt 1984. godine, a potom 1992. magistrirao elektrotehniku na Stenfordu, piše CNBC.

Nešto kasnije, u aprilu 1993, Huang je zajedno sa inženjerima Krisom Malahovskim i Kertisom Primom osnovao kompaniju Nvidia tokom ručka u jednom restoranu u San Hozeu u Kaliforniji. Dok je Huang bio izvršni direktor, proizvođač čipova postao je najvrednija kompanija na svetu.

Nvidia je nedavno takođe postala prva kompanija na svetu koja je dostigla tržišnu kapitalizaciju od četiri biliona dolara.

Iako Huang nije objasnio zašto kaže da bi danas iznova studirao prirodne nauke, ovaj tehnološki osnivač je veoma optimističan po pitanju „fizičke veštačke inteligencije“, odnosno onoga što naziva „narednim talasom“.

Tokom poslednjih petnaestak godina svet je prošao kroz više faza razvoja veštačke inteligencije, objasnio je u aprilu na jednom forumu u Vašingtonu.

„Moderna veštačka inteligencija zaista je postala svesna pre nekih 12 do 14 godina, kada se pojavio AlexNet i došlo do ogromnog proboja u računarskom vidu“, rekao je Huang na forumu.

Da li je fizika zanimanje budućnosti?

Gledajući unapred, sledeći talas je „fizička AI“, kaže Huang.

„Sledeći talas zahteva od nas da razumemo stvari poput zakona fizike, trenja, inercije, uzroka i posledice“, rekao je u Vašingtonu u aprilu.

Sposobnosti fizičkog rezonovanja, kao što je koncept trajnosti objekta – tj. činjenica da objekti nastavljaju da postoje i kada nisu u vidnom polju – biće velike u ovoj sledećoj fazi veštačke inteligencije, kaže on.

Primene fizičkog rezonovanja uključuju predviđanje ishoda, poput toga kuda će se kotrljati lopta, razumevanje koliko je sile potrebno da se predmet uhvati a da se ne ošteti i zaključivanje o prisustvu pešaka iza automobila.

„A kada tu fizičku AI stavite u fizički objekat koji se zove robot, dobijate robotiku“, dodao je. „Ovo je sada jako, jako važno za nas jer gradimo pogone i fabrike širom Sjedinjenih Država. Nadam se, dakle, da će u narednih 10 godina, kako budemo razvijali ovu novu generaciju pogona i fabrika, one biti visoko robotske i pomoći nam da se izborimo sa ozbiljnim nedostatkom radne snage koji imamo širom sveta“, rekao je Huang.

A kakav je odnos prema fizici u Srbiji? Čini se da je ta vizija ovde prilično zamagljena.

Ove godine za polaganje prijemnog ispita na Fizičkom fakultetu prijavilo se samo 54 kandidata. Fakultet nudi 155 slobodnih mesta, međutim svake godine ostane oko stotinak slobodnih mesta, pa tako i ove.

Najmanja zainteresovanost je i ove godine za smer koji školuje nastavnika fizike, što pokazuje podatak da se samo jedan kandidat prijavio na ovaj smer.

Bivši dekan Fizičkog fakulteta prof. dr Ivan Belča kazao je ranije za Nova.rs da, dok vlast i oni čija je uloga promena sistema ne shvate da je obrazovanje osnova društva, fakulteti će biti prazni.