Mikis Teodorakis: Kompozitor i borac – život u ritmu umetnosti i otpora

Bio je i muzičar i političar – i to srcem i dušom.

U politici ponekad kontroverzan, ali u muzici je dopirao do srca ljudi. Da je živ, Mikis Teodorakis bi ovog 29. jula 2025. napunio sto godina.

Za Mikisa Teodorakisa su politika i muzika uvek bile dve strane istog novčića. Nije mogao da zamisli svoj život ni bez političkog i društvenog angažmana, a ni bez komponovanja, piše DW.

Od mladosti, pa skoro sve do smrti 2. septembra 2021. godine, taj kompozitor i muzičar zalagao se za slobodu, demokratiju i pomirenje. A bio je i veoma kontroverzan kada je u pitanju politika. U poslednjim godinama života često je iritirao ljude svojim političkim izjavama.

S njegovom muzikom je drugačije. Njome je dopirao do srca ljudi. Neke od njegovih kompozicija postale su (i još uvek jesu) svetski hitovi.

Na primer, muzika za film „Grk Zorba“ zasnovan na romanu dobitnika Nobelove nagrade Nikosa Kazancakisa s Entonijem Kvinom u glavnoj ulozi. Čuveni sirtaki, uz koji pleše glavni junak filma, i dalje je omiljen u Grčkoj, a i širom sveta.

Svetski hitovi, opere, filmska muzika

Pritom je Teodorakis komponovao mnogo više od samo nekoliko hitova. Katalog njegovih dela je dugačak i obuhvata oko hiljadu pesama, kamernu, baletsku i filmsku muziku, simfonije, oratorijume i opere.

Njegov koncept prenošenja narodu pesama poznatih pesnika kroz emotivnu muziku jedinstven je u Grčkoj. To je postalo prava tradicija, koja se nastavlja i danas.

S 12 godina, Teodorakis je počeo da svoje prve pesme zapisuje na papir. Nekoliko godina kasnije, pridružio se pokretu otpora tokom nemačko-italijanske okupacije njegove domovine. Bio je uhapšen i mučen.

U krvavom građanskom ratu u Grčkoj, neposredno nakon Drugog svetskog rata, s oružjem u ruci borio se na strani levice. Nakon poraza, dugo vremena je proveo u raznim logorima, gde je bio teško zlostavljan. Sredinom pedesetih godina prošlog veka otišao je u Pariz da bi tamo studirao muziku.

Politički angažman u Grčkoj

Nakon povratka 1960. godine, politički i muzički se zalagao za pomirenje različitih političkih struja u svojoj zemlji. Sredinom 1960-ih napisao je „Baladu o Mauthauzenu“ na osnovu tekstova bivšeg zarobljenika tog koncentracionog logora Jakovosa Kambanelisa.

Ta čuvena LP-ploča bila je ujedno i debi kasnije svetski poznate pevačice Marije Faranturi, koja i danas, u 78. godini, drži koncerte.

Povodom Teodorakisove smrti u septembru 2021. godine, rekla je: „Bilo je jedinstveno iskustvo i privilegija decenijama i širom sveta raditi, pevati i učiti s Mikisom. Kroz svoj rad, on ostaje deo naše sadašnjosti.“

Zarobljenik vojne hunte

Vojna diktatura u Grčkoj (1967-1974) naglo je okončala kulturni procvat zemlje. Teodorakis je zatvoren, a njegova muzika zabranjena. Pušten je iz zatvora tek pod međunarodnim pritiskom.

Otišao je u egzil gde je, u znak otpora, do kraja vladavine vojne hunte održao oko hiljadu koncerata.

Pučistima je poručivao: „Kad jednog dana vaši tenkovi zarđaju, moje pesme će nastaviti da postoje“.

Tokom tog perioda napisao je jedno od svojih najpoznatijih dela: oratorijum Canto General (Velika pesma) zasnovan je na tekstovima čileanskog pesnika i dobitnika Nobelove nagrade Pabla Nerude.

To je inovativna postavka španskog originala s latinoameričkim ritmovima i elementima grčke muzike.

Grčko-tursko pomirenje

Osamdesetih godina prošlog veka Teodorakis je, zajedno sa turskim kompozitorom i rediteljem Zulfuom Livanelijem, osnovao Komitet za tursko-grčko prijateljstvo.

Želeli su da se prevaziđe vekovno neprijateljstvo između susednih zemalja, ali ta inicijativa za međusobno razumevanje donela im je ogromno neprijateljstvo na obema stranama.

Često su ih nazivali izdajnicima naroda. Međutim, godinama kasnije, političari iz obeju zemalja su baš na osnovu te inicijative gradili mostove između Grčke i Turske.

Teodorakisov pokušaj da 1990. godine igra aktivnu ulogu u velikoj koaliciji konzervativaca, socijalista i levičara ostaje u Grčkoj kontroverzan sve do danas.

On sam je preuzeo prilično simboličnu poziciju ministara bez portfelja pod konzervativnim premijerom Konstantinosom Micotakisom, ali mnogi Grci su ga u to vreme optuživali za oportunizam i napuštanje levičarskih principa.

Protest protiv NATO-bombardovanja Jugoslavije

Nekoliko godina kasnije, Teodorakis je protestovao protiv NATO-bombardovanja SR Jugoslavije i sastao se u Beogradu s tadašnjim predsednikom Slobodanom Miloševićem, koji je kasnije izveden pred Haški tribunal za ratne zločine.

Godine 2003. kritikovao je vladu SAD pod Džordžom V. Bušom i njen rat u Iraku.

Čak i u starosti i već u invalidskim kolicima, Teodorakis nije dozvoljavao da ga spreče da učestvuje na demonstracijama – bilo tokom finansijske krize u Grčkoj ili u sporu oko imena susedne države Makedonije, današnje Severne Makedonije.

Danas, sto godina nakon rođenja Mikisa Teodorakisa i skoro četiri godine nakon njegove smrti, postavlja se pitanje šta je ostalo od njegovog nasleđa.

Svakako njegova neumorna posvećenost slobodi i pravdi, njegov slobodan duh i njegov politički angažman, bez obzira na rizike i neprijateljstva. A pre svega njegovo muzičko delo, njegove pesme i kompozicije.

Pritom ni potencijal njegovih manje poznatih dela klasične muzike ne treba potcenjivati. One su pravo blago koje bi tek trebalo da bude otkriveno.