Novo istraživanje dovelo u pitanje bezbednost popularne vrste flaše

Izbor prave flaše i redovno održavanje mogu značajno smanjiti izloženost mikroplastici i štetnim hemikalijama.

Više studija je počelo da dovodi u pitanje da li se ponovna upotreba flaša za vodu zaista smatra bezbednom, posebno zbog potencijalne izloženosti mikroplastici i štetnim hemikalijama, prenosi Net.hr.

Internista i specijalista za gojaznost dr Pudža Gidvani iz Los Anđelesa upozorava da je možda vreme da ozbiljno preispitamo naš izbor flaša za vodu, uključujući i one koje se često doživljavaju kao zdravije, ali možda nisu.

Iako je poznato da je pravilna hidratacija neophodna za zdravlje jer voda transportuje hranljive materije, reguliše telesnu temperaturu, podmazuje zglobove i učestvuje u eliminaciji štetnih materija, sve je više dokaza da vrsta flaše iz koje pijete može uticati na izloženost štetnim materijama, poput mikroplastike i hemikalija.

Staklene flaše propuštaju mikroplastiku

Nedavna studija je otkrila da neke staklene flaše, posebno one sa obojenim logotipima ili metalnim poklopcima, mogu propuštati još više mikroplastike nego plastične flaše.

„Ovi podaci su iznenadili sve koji su smatrali staklo najbezbednijim izborom“, rekao je dr Gidvani za The New York Post.

Doktor daje jasne preporuke za najbolji izbor i pravilnu upotrebu na osnovu pet najčešćih vrsta flaša za vodu:

Plastična flaša, posebno PET, može da oslobađa hemijski antimon i mikroplastiku, posebno ako je izložena visokim temperaturama. Preporuka je da se biraju flaše bez BPA, kao što je Smartwater, da se ne koriste ponovo i da se izbegava izlaganje suncu.

„Nije savršeno, ali je bolje nego ponovna upotreba starih PET flaša ili ostavljanje na suncu“, kaže Gidvani.

Staklena flaša je prihvatljivija alternativa, pod uslovom da nema dekorativnih premaza i da je opremljena plastičnim poklopcem. Čuvaju se uspravno tako da trenje ne izaziva oslobađanje boja ili mikroplastike. Nedavna studija francuske agencije za bezbednost hrane potvrdila je da takvi ukrasi mogu da kontaminiraju vodu.

Aluminijumske flaše i limenke obično imaju unutrašnji BPA premaz koji se razgrađuje, posebno kada se zagreva.

Dr Gidvani naglašava pažljivu proveru etiketa, jer čak i proizvodi sa oznakom „bez BPA“ ponekad sadrže ovo jedinjenje.

Kartonska ambalaža, iako predstavljena kao ekološki prihvatljiva, ima slojeve plastike i aluminijuma i može doprineti izlaganju mikroplastici. Njihova ponovljena upotreba ili izlaganje toploti se ne preporučuje.

Flaša od nerđajućeg čelika ističe se kao najbolja opcija ako je potpuno metalna – bez plastičnih poklopaca ili slamčica. Nerđajući čelik je netoksičan i otporan na bakterije, a idealna verzija uključuje poklopac i slamčicu napravljene od istog materijala ili nikakve.

„Izbegavajte direktnu sunčevu svetlost jer visoke temperature mogu oštetiti premaz i stvoriti pritisak u zatvorenoj bočici“, upozorava Gidvani.

Pravilno održavanje flašice za vodu

Ako ne perete redovno svoju flašicu, gubi se smisao ulaganja truda u njen izbor. Dr Gidvani preporučuje svakodnevno pranje.

Preporučuje se upotreba izvorske vode koja je filtrirana reverznom osmozom pre sipanja u flašu, kako bi se smanjila količina mikroplastike u vodi. Takođe treba izbegavati vruće i kisele napitke u flašama koje nisu namenjene za ovu svrhu.

Kada je u pitanju održavanje, jedini efikasan pristup je svakodnevna higijena flaše – demontaža, pranje ruku toplom vodom (oko 50 stepeni Celzijusa), posebno poklopca, slamke i svih sitnih delova jer se tu bakterije i buđ najviše nakupljaju.

Plastične flaše treba menjati svaka tri do šest meseci, dok staklene i metalne flaše, uz redovnu zamenu potrošnih delova, mogu duže trajati.

Starije i oštećene flaše emituju znatno više mikroplastike – istraživanja pokazuju da je količina direktno povezana sa stanjem flaše.