Naučnici očekuju da će projektom „UK Biobank“ dobiti fascinantne uvide u starenje ljudi i najranije naznake bolesti. Nakon skeniranja 100.000 ljudi od glave do pete, u najvećem svetskom projektu prikupljanja snimaka celog tela, stručnjacima će na raspolaganju biti milijardu slika organa, krvnih sudova i kostiju.
Nakon završetka projekta koji je trajao punu deceniju, kvalifikovani istraživači širom sveta imaće pristup milijardi slika srca, mozga, abdomena, krvnih sudova, kostiju i zglobova anonimnih dobrovoljaca, zajedno sa medicinskim istorijama i bogatim podacima o njihovoj genetici, kao i zdravstvenom stanju i načinu života, prenosi RTS.
Podgrupe slika koje je sastavila „UK Biobank“, koja prati zdravlje pola miliona ljudi u Britaniji, već su bile korisne u potvrđivanju načina na koji srce utiče na psihijatrijske poremećaje i pokazale da se skeniranjem može predvideti na desetine bolesti. Takođe sugerišu da ne postoji količina alkohola koja je zdrava.
„Istraživači sada imaju neverovatan uvid u telo. Prvi put, istraživači mogu da proučavaju kako starimo i kako se bolesti razvijaju sa zapanjujućim detaljima i u ogromnim razmerama“, rekla je Naomi Alen, naučnica u „UK Biobank“.
„Nadamo se da će ovi nalazi promeniti način na koji svet otkriva i leči bolesti pre nego što se ljudi razbole“, dodala je Naomi Alen.
Projekat prikupljanja snimaka obuhvata 12.000 snimaka od svakog volontera, otkrivajući veličinu, oblik i strukturu mozga, kostiju, srca i drugih organa, zajedno sa gustinom kostiju i telesnom masnoćom. Takođe, ultrazvučnim skeniranjem arterija u vratu tražene su blokade ili suženja koja povećavaju rizik od moždanog udara.
Pol Metjuz, jedan od vodećih stručnjaka projekta UK Biobank i profesor neuronauke na Imperijalnom koledžu u Londonu, rekao je da su snimanja bila toliko detaljna da su naučnici mogli da uoče ljude sa većim rizikom od demencije na osnovu promena koje su ranije bile nevidljive.
Snimci otkrivaju razlike u veličini mozga veličine jedne kašičice vode, ili nekoliko desetina procenta ukupne zapremine mozga, precizirao je Metjuz. Postupak se sada testira u britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS).
Ne postoji potpuno bezbedna količina alkohola
Drugi radovi zasnovani na skeniranju mozga otkrili su da konzumiranje jedne do dve jedinice alkohola dnevno može da se dovede u vezu sa promenama u veličini i strukturi mozga, što potencijalno dovodi do demencije i gubitka pamćenja.
„Nažalost, ne postoji savršeno bezbedna količina alkohola koju možemo uneti i sigurno nećete imati koristi za mozak od samo jedne čaše vina dnevno“, istakao je Metjuz.
Patriša Manro, profesorka molekularne medicine na Univerzitetu Kvin Meri u Londonu, radi na genetici strukture, funkcije i bolesti srca. Nove slike beleže cikluse otkucaja srca, što joj omogućava da traži gene koji upravljaju funkcijom srca kao pumpe, kao i njegovom strukturom, a može se videti i kada stvari krenu po zlu.
Lekari već dugo koriste indeks telesne mase (BMI) za procenu rizika od dijabetesa i srčanih bolesti kod ljudi, ali skeniranje abdomena pokazuje da ljudi sa istim BMI i obimom struka mogu imati radikalno različite raspodele masti, što menja njihov rizik od srčanih bolesti.
Na vrhu liste koristi od projekta – automatizacija dijagnostike i preventiva
U okviru projekta „UK Biobank“ sada se ponovo skenira 60.000 dobrovoljaca kako bi se videlo kako se mozak, telo i kosti ljudi menjaju s protokom godina nakon prvog skeniranja.
Luiz Tomas, profesorka metaboličkog snimanja na Univerzitetu u Vestminsteru, pregledala je snimke napravljene u razmaku od dve godine.
„Rezultati su bili šokantni. Količina visceralne masti, loše masti u abdomenu, se povećala“, ukazuje profesorka Tomas, ističući da i mišići postaju masniji.
Očekuje se da će medicinski napredak napravljen na osnovu snimaka transformisati procedure u britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi. Jedan kolega profesorke Tomas automatizovao je otkrivanje aneurizmi – životno opasnih ispupčenja u zidovima krvnih sudova.
Dok muškarci već idu na preventivne preglede zbog potencijalnih aneurizmi, žene se ne testiraju, iako su one ozbiljnije kod žena.
„Možemo da uradimo mnogo stvari koje ranije nismo mogli. To je izvanredno“, zaključila je profesorka Luiz Tomas.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.