Odluka Ministarstva kulture da na čelo Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu dovede Dragoslava Bokana izazvala je oštru reakciju u umetničkim krugovima, a ugledni glumci to vide kao „atak vlasti na umetnike“.
Tihomir Tika Stanić smatra da je to „panični samouništavajući pokušaj garniture na vlasti da demonstrira autoritet koji nema uopšte među umetnicima“. On veruje da to neće slomiti otpor umetnika i da će vlast ostati upamćena po „beščašću“, dok Bokanova ideja na čelu nacionalnog teatra „nikad neće zaživeti“.
Glumica Svetlana Ceca Bojković je uverena da je imenovanje Bokana „osveta“. Naziva potez „skandaloznim atakom na umetnike i umetnost uopšte“, podsećajući na Bokanove ranije izjave i akcije, te dovodeći u pitanje njegovu stručnost uprkos završenoj režiji.
Jelisaveta Seka Sablić takođe je „užasnuta“ idejom, ocenjujući da režim ovim potezom „demonstrira svoju paniku“ i nagrađuje „one koje je teško gledati jer su izgubili i poslednje osobine koje čine da se neko zove čovek“.
Milan Caci Mihailović, penzioner Narodnog pozorišta, izražava punu podršku kolegama. On smatra da odnos prema kulturi „slikovito govori o aktuelnoj vlasti“ i da „otrežnjenja nema“ ni nakon tragičnih sedam meseci, aludirajući na kažnjavanje glumaca koji podržavaju studente.
Podršku Narodnom pozorištu uputile su brojne kolege iz drugih teatara, uključujući JDP, SNP, BDP i Pozorište na Terazijama, kao i Asocijacija filmskih reditelja Srbije.
Reditelj Željko Hubač, bivši direktor Drame u Narodnom pozorištu, ističe Bokanovo nerazumevanje suštine teatra. Kao primer navodi Bokanovu tvrdnju da Narodno pozorište nije izvelo tekst Milovana Vitezovića, iako je Hubač objasnio da je tekst igran više od godinu dana. Hubač takođe ukazuje na Bokanovo osporavanje regionalne saradnje, poput odnosa sa HNK Zagreb i budimpeštanskim teatrom, što Hubač smatra „sprečavanjem međunarodne saradnje“ i problematičnim zbog Bokanovog „šovinizma“.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.