Kako će veštačka inteligencija promeniti naš svet do 2040?

„Godina je 2040. Veštačka inteligencija ‘Artin’ pametnija je i moćnija od svih ljudi zajedno. Srećom, programirana je na humanističkim principima i deluje isključivo u korist čovečanstva“, kratak je opis knjige profesora i eksperta u oblasti digitalizacije. Martin Gisvajn napisao je kratak dnevnik zasnovan na naučnoj fantastici, o budućnosti koja nas možda očekuje. Kaže da, kao ljudi, mi odlučujemo i oblikujemo tehnologiju. Ako ne krenemo tim putem – da li će veštačka inteligencija oblikovati nas?

Profesor Gisvajn sa WU Executive Akademije u Beču, bavi se etikom primene veštačke inteligencije i sve što može testira na sopstvenom primeru. Ima svog AI avatara, a knjiga „Dnevnik humanističke veštačke inteligencije“ predstavlja njegov optimistični scenario za budućnost.

Dnevnik je, naravno, napisao uz pomoć veštačke inteligencije, tako što je AI transkribovao njegov govor.

U knjizi, greške koje je veštačka inteligencija pravila bile su ispod 10%. Logički kontekst bio je tačan u čak 90% slučajeva. Sistem je umeo i sam da se ispravi, ali ne nužno u pravcu u kom je autor želeo. Zato je morao dodatno da interveniše i knjigu su na kraju proverile dve osobe, kao predstavnici „vrhovnog ljudskog saveta“.

“U toj viziji, predstavljam ideju o vrhovnom ljudskom savetu – čoveku odnosno telu koje nadgleda rad mašina, proverava rezultate, tumači ih i stavlja u širi društveni okvir”, kaže.

Bez digitalnog humanizma, pretpostavlja da nas očekuje budućnost nalik „Matriksu“ ili „Terminatoru“ gde tehnologija dominira bez ljudskog nadzora, kontrole i etike. Zato je napisao knjigu koja predstavlja svojevrsni poziv da se digitalna zajednica formira na humanistički način.

„Digitalne tehnologije menjaju nas i naše živote. Moramo ih koristiti da bismo sačuvali naše vrednosti, zaštitili životnu sredinu i okruženje, ojačali demokratiju i društvo. Kao ljudi, mi odlučujemo – mi oblikujemo tehnologiju. Ako to ne učinimo, veštačka inteligencija će oblikovati nas“, kaže profesor.

Veruje da ne treba da prihvatimo da smo već postali robovi tehnologije, već da je još uvek moć u našim rukama.

„Mašine ne treba tretirati kao osobe. Nemojmo im govoriti ‘molim te’ i ne koristimo ih tamo gde pokušavaju da zvuče kao ljudi. Ako poverujemo da su mašine poput ljudi, sledeći korak bi bio da im pripišemo svest i prava“, ističe Gisvajn.

To otvara mnoge etičke i moralne dileme, jer ako AI dobije status pravnog lica, mnogi tvrde da nećemo moći da je zaustavimo.

Kako navodi profesor, istraživanja se razlikuju, ali više od 70 odsto barem je jednom bilo u kontaktu sa veštačkom inteligencijom.

„Iako se ova statistika stalno se menja, jasno je da će AI postati naša svakodnevica i da će zauzeti značajno mesto i u obrazovnom sistemu“, ocenjuje profesor.

„Dalji razvoj čovečanstva i planiranje našeg suživota sa AI predstavljaju zadatke od presudnog značaja. Nalazimo se na pragu nove epohe u kojoj će odluke koje donosimo danas uticati na sudbinu budućih generacija – a možda i celog čovečanstva“, piše Gisvajn u knjizi.

Članak je nastao uz pomoć veštačke inteligencije (AI) koja je prevela delove teksta, dok je autorka kao „vrhovni ljudski savet“ vršila asistenciju i proveru, kao što profesor Gisvajn i predlaže.

WU Executive Akademija na kojoj profesor Gisvajn radi, odsek je državnog Ekonomskog univerziteta u Beču i jedan je od vodećih evropskih fakulteta koji se bave biznisom – prema listi Financial Times, Executive MBA za 2024. godinu, zauzima 14. mesto u Evropi.

Prosečna starost polaznika MBA programa je 35 godina, a preko 60% studenata dolazi iz inostranstva.

Spada u 1% fakulteta na svetu koji imaju trostruku akreditaciju (EQUIS, AACSB, AMBA).

Programi omogućavaju pohađanje uz profesionalni angažman, te Akademija ima i razvijenu mrežu bivših studenata i partnerstava sa kompanijama širom sveta.