Nestanak beogradskih vrabaca: Šta se dešava sa ovim simbolom grada?

Neko je svojevremeno predložio da simbol Beograda, suvenir koji će turisti poneti za uspomenu iz srpske prestonice, bude vrabac. Bilo ih je toliko da su nekima i smetali. Gde su nestali beogradski vrapci?

Nekada je vrabac cvrkutao sa svakog drveta, omiljena ptica i simbol Beograda. Danas je sve tiši, potisnule su ga svrake, vrane, ali i beton, piše RTS.

„Nižeg zelenila, odnosno spratovnosti žbunja, toga nema, a to je ono što je neophodno vrapcima da bi se štitili od grabljivica, da bi se hranili. Tu se odmaraju, skrivaju kad je velika zima. Ukoliko želimo veći broj vrabaca, pre svega, moramo da razmišljamo o drugačijem uređenju zelenih površina“, objašnjava Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije za RTS.

Gusto žbunje je odlično utočište za ptice posebno ako je trnovito jer može da odbije predatore, ali i ptice grabljivice. To je mesto gde se vrapci skrivaju leti od vrućine, a zimi od hladnoće.

Istraživanje ne samo vrabaca, već i drugih vrsta ptica u Evropskoj uniji pokazuje da je u prethodnih 40 godina nestalo oko 600 miliona jedinki.

„Nestanak neke vrste automatski može da dovede u opasnost druge vrste. Vrapci su nekim krupnijim pticama hrana, nas oslobađaju od insekata, larvi, u velikoj meri uklanjaju semenje korovskog bilja ili su oprašivači nekih drugih korisnih biljaka i zato moramo da razmišljamo malo šire kada pričamo o pticama“, istakao je Stojiljković.

Stručnjaci kažu da ova ptica prati čoveka. Skriva se u šupljinama zidova, ograda. Voli naša dvorišta. A kako ponovo možemo da ih privučemo?

„Ako nema žbunova, neće biti ni vrabaca – to je njihovo stanište. Naravno, tu treba da bude i hrane, zato nekada i lovci u prirodi potpomažu, prihranjuju srne i ostalu divljač, a mi u gradu treba da na ovaj način budemo humani prema njima. To jeste možda prava humanost, ne neka samo na rečima, nego ponekad kućice, hrana i obezbediti im stanište“, poručio je Nenad Stavretović, profesor Šumarskog fakulteta.

Nestanak vrabaca može se shvatiti i kao tiho upozorenje da i mi ljudi gubimo kontakt s prirodom. Možda ne možemo da vratimo vreme, ali još možemo da sačuvamo ono što je ostalo. A sve što vrapci traže jeste šaka zrnevlja i malo zelenila.