EU razmatra mogućnost uvođenja obavezne naplate ručnog prtljaga u avionima, kao i umanjenja naknada u slučajevima kašnjenja letova. Najavljene moguće izmene zabrinule su civilno društvo i avio-kompanije jer smatraju da se time narušavaju neka od osnovnih prava putnika. Osim toga, svi imaju gotovo isto pitanje – šta tačno podrazumeva ručni prtljag?
Stručnjak za civilni avio-saobraćaj Aleksa Španjević dao je sveobuhvatnu analizu trenutne situacije oko ručnog prtljaga u avio-saobraćaju širom Evrope. Pre svega, on ističe da svaka avio-kompanija ima različitu politiku kada je u pitanju ručni prtljag – dok neke kompanije, posebno niskotarifne (low-cost), naplaćuju unošenje ručnog prtljaga, druge, poput nacionalnih avio-kompanija, to i dalje dozvoljavaju besplatno.
„Ključno je napraviti razliku između lične stvari, poput torbe ili ranca, i onog manjeg koferčića koji ide gore u pretinac. Avio-kompanije imaju pravo da kroje svoju cenovnu politiku i da li će taj koferčić koji ide iznad nas biti uključen u osnovnu tarifu ili ne“, objašnjava Španjević.
Kada je reč o najavljenoj široj reformi vazdušnog saobraćaja u EU, stručnjak kaže da trenutno nema jasne definicije šta će tačno te izmene obuhvatiti.
„Godinama postoji rasprava o ručnom prtljagu u EU, bilo je i tužbi i kazni. U novembru 2024. španska vlada je izrekla kaznu od 179 miliona evra za pet low cost avio-kompanija zbog nepoštovanja propisa o ručnom prtljagu“, navodi on.
„Ključna stvar je presuda Evropskog suda pravde iz 2014. koja je potvrdila da ručni prtljag može da se unese u kabinu bez dodatne naplate, pod uslovom da ispunjava bezbednosne standarde. Međutim, sud nije jasno definisao šta tačno podrazumeva pod ‘ručnim prtljagom’, što je dovelo do različitih tumačenja od strane avio-kompanija i organizacija za zaštitu potrošača“, objašnjava Španjević.
On dodaje da avio-kompanije tvrde da ispunjavaju tu regulativu jer dozvoljavaju unošenje manjih ličnih stvari, ali da društva za zaštitu potrošača smatraju da je ručni prtljag ono što ide gore u pretinac iznad sedišta.
„To je pitanje koje se proteže decenijama otkako su nastale niskotarifne kompanije i mislim da još uvek nećemo imati konačno razrešenje ove situacije“, zaključuje stručnjak.
„Dobro se informišite“
Španjević ističe da trenutno ne znamo šta tačno možemo da očekujemo po pitanju politike ručnog prtljaga u avio-saobraćaju.
„To je na dugačkom štapu i ne znamo šta će se konkretno promeniti u pogledu politike prtljaga“, navodi on.
Španjević savetuje putnicima da se dobro informišu o politici avio-kompanija u pogledu ručnog prtljaga prilikom rezervacije karata.
„Savetujem putnicima da se, dok rezervišu kartu, informišu o politici prtljaga avio-kompanije. Na svakom sajtu postoji sekcija gde se navodi po kojoj tarifi mogu da unesu prtljag“, objašnjava on.
Dodaje da niskotarifne (low-cost) avio-kompanije najčešće dozvoljavaju samo unošenje torbe, dok nacionalne avio-kompanije često dopuštaju i unošenje ručnog prtljaga.
„Ukoliko je neka basic tarifa, npr. low cost avio-kompanija to će uključivati samo torbu, dok neke legacy nacionalne avio-kompanije najčešće, ali ne i uvek, dozvoljavaju unošenje i tog ručnog prtljaga“, ističe Španjević.
On savetuje putnike da se dobro informišu pre putovanja kako ne bi došli u neprijatnu situaciju da na aerodromu plaćaju dodatne troškove.
Kada je reč o nadoknadama za kašnjenje leta, Španjević navodi da je to pitanje regulisano direktivom EU 261 iz 2004. godine, koja predviđa kompenzacije za putnike. Međutim, ističe da i dalje traje rasprava o izmeni te regulative.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.