Može li nosorog preživeti bez svog roga?

Naučnici su proučavali populaciju belih nosoroga i došli do zaključka da je skraćivanje rogova kod divljih nosoroga jedini način da se smanji stopa krivolova i ubijanje ovih životinja.

Trgovina rogovima nosoroga predstavlja jedan od najpotresnijih primera loših ljudskih aktivnosti u odnosu prema životinjama, prenosi RTS.

U 11 rezervata prirode u Južnoj Africi, naučnici su otkrili da je odsecanje rogova kod populacije crnih (Diceros bicornis) i belih nosoroga (Ceratotherium simum) dovelo do iznenadnog smanjenja krivolova u proseku za 78 odsto. Naveli su da je to bio najefikasniji metod za ograničavanje ilegalnog ubijanja ovih ugroženih životinja.

„Odsecanje rogova nosoroga radi smanjenja krivolova je veoma značajno i do sada je u osam rezervata u Južnoj Africi, 2.284 nosoroga ostalo bez njih. Za ovaj projekat potrošeno je 1,2 odsto ukupnog budžeta koji se izdvaja za zaštitu nosoroga“, rekao je biolog za zaštitu prirode Tim Kujper sa Univerziteta „Nelson Mandela“ u Južnoj Africi.

Trgovina rogovima nosoroga predstavlja jedan od najpotresnijih primera loših ljudskih aktivnosti u odnosu prema životinjama.

U 11 rezervata prirode u Južnoj Africi, naučnici su otkrili da je odsecanje rogova kod populacije crnih (Diceros bicornis) i belih nosoroga (Ceratotherium simum) dovelo do iznenadnog smanjenja krivolova u proseku za 78 odsto. Naveli su da je to bio najefikasniji metod za ograničavanje ilegalnog ubijanja ovih ugroženih životinja.

„Odsecanje rogova nosoroga radi smanjenja krivolova je veoma značajno i do sada je u osam rezervata u Južnoj Africi, 2.284 nosoroga ostalo bez njih. Za ovaj projekat potrošeno je 1,2 odsto ukupnog budžeta koji se izdvaja za zaštitu nosoroga“, rekao je biolog za zaštitu prirode Tim Kujper sa Univerziteta „Nelson Mandela“ u Južnoj Africi.

Rogovi ovih životinja su napravljeni od keratina, kao naši nokti i kosa. Među mnogim kulturama postoji percepcija da imaju medicinsku vrednost uprkos potpunom nedostatku naučnih dokaza. Potražnja je toliko velika da je većina vrsta nosoroga na Zemlji sada na ivici izumiranja zbog krivolova.

Predloženo je mnogo različitih strategija za smanjenje krivolova, od tri-de štampanja rogova nosoroga do smrtne kazne za prestupnike.

Kujper i njegove kolege sproveli su svoju studiju kako bi utvrdili efikasnost mera koje su na snazi u 11 rezervata prirode u području Velikog Krugera – predelu od oko 2,4 miliona hektara, gde trenutno živi otprilike 25 odsto svih afričkih nosoroga.

Istraživači su dokumentovali smrt 1.985 nosoroga zbog krivolova između 2017. i 2023. godine. To je otprilike 6,5 odsto populacije nosoroga u tom području.

Većina ulaganja u mere protiv krivolova fokusira se na ciljane strategije – povećano prisustvo čuvara, kamere i pse za praćenje. Ove mere su rezultirale hapšenjem oko 700 krivolovaca, ali nisu znatno smanjile stopu ubijanja nosoroga, delimično zbog korupcije u sprovođenju zakona, kažu istraživači. Kada su donete mere za uklanjanje rogova, stope krivolova su naglo pale.

Odstranjivanje rogova nije bila direktna preventivna mera. Pošto rog ponovo raste, krivolovci su i dalje ubijali životinje, pa tako i 111 nosoroga sa patrljcima rogova. Iako je stopa krivolova kod nosoroga bez roga bila niža, čak je i patrljak roga bio dovoljan podsticaj za krivolov.

Kratkoročno rešenje: Nema roga – lovci nezainteresovani

I dok su stope krivolova bile niže u regionima gde je odstranjivanje rogova bilo aktivno, krivolovci su se često selili u druge regione da okušaju sreću, navodi se u naučnim istraživanjima.

„Možda je najbolje da se o odstranjivanju rogova razmišlja kao o veoma efikasnom, ali kratkoročnom rešenju koje nam kupuje vreme da se pozabavimo razlozima za krivolov u potražnji za rogovima, socio-ekonomskom nejednakošću, korupcijom i mrežama organizovanog kriminala“, istakao je ekolog Res Altveg sa Univerziteta u Kejptaunu.

„Važno je proveriti da li naše intervencije zaštite funkcionišu kako je predviđeno i nastaviti tako da radimo. Za mene je ovaj projekat ponovo istakao vrednost prikupljanja detaljnih podataka, kako o primenjenim intervencijama, tako i o ishodu. Upravo takvi podaci omogućavaju robusne kvantitativne analize“, ističe ekolog Altveg.

Istraživači posvećuju svoj rad pokojnoj Šeron Hausman iz Fondacije za zaštitu životne sredine Velikog Krugera, koja je bila ključna za ovaj zajednički istraživački poduhvat.