Poslednjih godina temperature obaraju rekorde. Nažalost, sve češće ćemo se susretati sa takvim pojavama. Ekstremno visoke temperature nas mogu iscrpeti, ali vlažnost vazduha čini toplotne talase još opasnijim.
Toplotni stres u Evropi postaje sve veća pretnja ljudskom zdravlju, a to je stanje u kojem postoji neravnoteža između proizvodnje toplote i sposobnosti tela da tu toplotu oslobodi u životnu sredinu, prenosi 24sata.hr.
Kopernikus služba za klimatske promene i Svetska meteorološka organizacija UN (WMO) objavile su da je mortalitet povezan sa vrućinom porastao za oko 30 odsto u poslednjih 20 godina, jer su toplotni talasi u Evropi postali duži i intenzivniji.
Ova kombinacija vrućine i vlažnosti leti može biti smrtonosna. Posebno je problematično u gradovima, gde kombinacija vrućeg asfalta i nedostatka zelenila stvara nepodnošljive uslove koji često utiču na zdravlje.
Visoka vlažnost vazduha u kombinaciji sa visokom temperaturom otežava telu da ostane hladno, pa su ljudi skloniji raznim zdravstvenim problemima.
Opasnosti od vlažnosti leti
Para, koju stvara visoka temperatura i visoka relativna vlažnost, može izazvati nekoliko zdravstvenih problema. Većinom su to blage reakcije, ali ako se ne leče blagovremeno, mogu biti opasne po život.
Dehidracija
Ovo je stanje koje je skoro svako iskusio, a javlja se kada izgubimo više vode nego što naše telo može da nadoknadi. Visoka vlažnost, veća od 75 odsto relativne vlažnosti, uzrokuje da znoj ostane na našoj koži i telo ne može efikasno da se ohladi.
Kao rezultat toga, nastavljamo da se znojimo dok telo pokušava da reguliše svoju temperaturu, što uzrokuje gubitak vode. U tom slučaju, najvažnije je što pre nadoknaditi tečnost.
Letargija
Zbog gore pomenutog procesa u kojem telo radi prekovremeno da bi se ohladilo, vrući letnji dani takođe dovode do osećaja letargije i pospanosti.
Čak i ako imate klima uređaj u svom domu, samo pola sata toplote u javnom prevozu, na primer, kada putujete kući s posla, dovoljno je da vas umori i osećate se znatno manje energično.
Gubitak elektrolita i grčevi
Zbog gubitka znoja dolazi i do nedostatka elektrolita, a ako ih izgubite previše, možete dobiti grčeve. Elektroliti su električno naelektrisani minerali u znoju koji pomažu telu da reguliše hidrataciju, funkciju mišića, nervni sistem i pH vrednost krvi.
Kao rezultat toga, njihov nedostatak može otežati regulaciju funkcije mišića i dovesti do grčeva.
Toplotni udar
Kod toplotne iscrpljenosti, telo ne može da reguliše svoju temperaturu i počinje da se pregreva. Javljaju se simptomi poput znojenja, vrtoglavice, slabosti, glavobolje, mučnine i ubrzanog otkucaja srca.
Međutim, ako se ovo stanje ne leči, može dovesti do toplotnog udara, koji je opasan po život.
Kada telo izgubi kontrolu nad regulacijom temperature, naša unutrašnja telesna temperatura brzo raste.
Telesna temperatura iznad 39 stepeni Celzijusa je prvi znak upozorenja na toplotni udar, a zatim je potrebno samo 10 do 15 minuta da telesna temperatura poraste iznad 40,5,stepeni Celzijusa što uzrokuje otkazivanje centralnog nervnog sistema.
Prevencija je jednostavna
Najvažnije je zapamtiti u celoj priči da se svi gore pomenuti problemi, koji se javljaju u uslovima visokih temperatura i povećane vlažnosti, mogu veoma lako sprečiti.
Klimatizovani i dobro provetreni prostori
Oni koji žive u zgradama ili na gornjim spratovima svojih domova složiće se da je leta bez klima uređaja i dobre ventilacije teško podneti.
Ali pored problema koje izaziva letnja vrućina, vlaga u domu stvara plodno tlo za rast i razvoj buđi. To može dovesti ne samo do zdravstvenih problema već i do strukturnih oštećenja životnog prostora.
Zato je održavanje nivoa vlažnosti između 30 i 50 odsto veoma važno.
Unos tečnosti
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje preporučuje redovnu konzumaciju negazirane vode ili limunade i sličnih sokova razblaženih velikom količinom vode kao zaštitu od toplote.
Takođe, ne čekajte da osetite žeđ da biste povećali unos tečnosti, posebno za starije osobe. Većini odraslih je potrebno 1,5 do dva litra tečnosti dnevno (0,3 dl vode po kilogramu telesne težine), što je otprilike šest do osam čaša. Međutim, potreba je još veća leti.
Manje aktivnosti na otvorenom
Izbegavajte direktno izlaganje sunčevoj svetlosti između 10 i 17 časova, ili čak i duže ako su temperature ekstremne. Ako putujete javnim prevozom ili ste primorani da obavljate poslove u gradu, nosite flašu vode, ventilator ili suncobran i nosite laganu, prozračnu odeću.
Mlaka, ali ne hladna voda
Prilikom tuširanja koristite mlaku vodu, ali ne hladnu. Koliko god mislite da će vas hladan tuš ohladiti i sniziti telesnu temperaturu, desiti će se suprotno jer hladnoća može izazvati sužavanje krvnih sudova, stvarajući tako suprotan efekat – zadržavanje toplote u telu.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.