Šta se dešava sa telom ako pet dana ne sedite? Eksperiment donosi odgovore

Sve je više dokaza koji povezuju zdravstvene probleme sa sedentarnim načinom života.

Budući da je dugotrajno sedenje neizbežno na mnogim radnim mestima, važno je pronaći načine da ga što više izbegnemo ili barem ograničimo.

Zato stručnjaci često preporučuju da se stoji bar dva do četiri sata tokom radnog dana, kako bi se smanjili zdravstveni rizici povezani sa predugim sedenjem. Međutim, Jutjuber Lukas Bol, poznat kao Pigmie, ovaj savet doveo je do krajnosti, piše New York Post.

On je odlučio da pet radnih dana uopšte ne sedi, a svoja zapažanja podelio je na svom YouTube kanalu, prenosi Danas.rs.

Pravila njegovog eksperimenta bila su jasna: mogao je da leži tačno osam sati, isključivo noću, dok je ostatak vremena morao provesti u uspravnom položaju. To je značilo da je u kupatilu čučao iznad WC šolje, a u kolima nije dozvoljavao da mu zadnjica dodirne sedište.

„Dugotrajno sedenje i nedostatak fizičke aktivnosti povezani su sa gojaznošću i nizom stanja koja iz nje proizilaze“, rekao je tada 34-godišnji Lukas, kada je pre dve godine započeo ovaj poduhvat.

„To može dovesti do bolova u leđima, disfunkcije kičme, degeneracije zglobova, lošeg držanja u gornjem delu leđa, vratu i ramenima, kao i do problema sa krvotokom u nogama“, dodao je.

Iako je cenio to što je izazov mogao da sprovede sam, bez skupe opreme, odlučio je da kupi sto za stajanje od bambusa kako bi sebi olakšao tranziciju – što se pokazalo kao dobar potez. Otkrio je da je produktivniji kada stoji na poslu jer nije imao vremena za „pauze i ometanja“.

Stajao je i u slobodno vreme – gledao je televiziju i večerao stojeći, a sve obaveze obavljao je hodajući umesto vozeći se. Trudio se da vežba bez sedenja. Trećeg dana stvari su krenule nabolje.

„Najviše me pogodilo u potkolenicama i stopalima. Osećao sam bol i umor, a imao sam utisak da mi se držanje dok stojim polako narušava“, podelio je Lukas, dodajući da je bio i konstantno gladan.

On je konstatovao da je bio gladan jer je trošio više kalorija, ali je primetio da mu, dok jede, to odvraća pažnju od nelagodnosti stajanja.

„Zbog toga sam stalno nešto grickao tokom dana“, priznao je.

Jedva je čekao da legne za svojih osam sati sna. Ipak, kvalitet sna mu se pogoršao jer je osećaj u nogama bio izuzetno neprijatan – satima se prevrtalo i pokušavao da ih istegne.

„Počeo sam da razvijam pogrbljeno držanje, posebno u gornjem delu leđa“, primetio je.

Peti dan je prekinuo izazov i napravio svojevrsnu procenu. Uvideo je da je zaista pogrbljen, da mu je gornji deo leđa zakrivljen, ali i da mu je zadnjica postala izraženija. Kukovi i kolena su ga bolela, a dobio je i pola kilograma – najverovatnije jer je jeo kako bi skrenuo misli sa bola.

S druge strane, varenje mu je bilo „brže i lakše“, a procenio je da je bio 30 odsto produktivniji na poslu.

Najavio je da neće odmah potpuno odustati od stajanja – planira da i dalje deo radnog vremena provede stojeći za računarom.

Ipak, treba imati na umu da Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu ne preporučuje ovakav eksperiment.

„Dugotrajno sedenje ne bi trebalo jednostavno zameniti dugotrajnim stajanjem, budući da i stajanje tokom dužeg vremenskog perioda može imati ozbiljne posledice po zdravlje.

Pristup bi trebalo da glasi: sedite kada je potrebno, stojte kada je nužno, a krećite se kad god možete“, navodi se u izveštaju Dugotrajno statično sedenje na radnom mestu – efekti na zdravlje i preporuke dobre prakse.

Nažalost, dugotrajno sedenje povezano je s nizom negativnih efekata: bolovima u donjem delu leđa, problemima s vratom i ramenima, dijabetesom tipa 2, kardiovaskularnim bolestima, gojaznošću, pa čak i određenim vrstama raka – naročito dojke i debelog creva – kao i problemima mentalnog zdravlja, piše portal Sigurnost.eu, koji je prikupio rezultate brojnih istraživanja na ovu temu.