Auto-putevi u Srbiji: Visoka cena, nejasni troškovi i sumnja na korupciju

Izgradnja auto-puteva u Srbiji, iako glavni adut vlasti, izaziva pitanja zbog visokih cena koje su, prema mišljenju stručnjaka, daleko veće nego u drugim zemljama regiona. Dok se godišnje izdvajaju stotine miliona evra, zvanični statistički podaci o ceni po kilometru ne postoje, već se iznosi odnose na ukupne troškove, uključujući radove, materijal i druge izdatke, ali ne i PDV, troškove zemljišta, projektovanja i nadzora.

Prema podacima, krajem 2023. godine Srbija je imala 963 kilometra auto-puteva, sa 22 izgrađena kilometra te godine, za šta je, prema procenama RZS-a, izdvojeno oko 788 miliona evra (uključujući nezavršene radove). Godinu dana ranije, 2022., izgrađeno je 13 kilometara, uz utrošak od oko 612 miliona evra. Zastoj u izgradnji novih kilometara zabeležen je 2020. i 2021. godine, što se delimično pripisuje pandemiji, ali su i tada izdvojene značajne sume novca (390 miliona evra u 2021. i 119 miliona evra u 2020. godini).

Najviše kilometara, 146, izgrađeno je 2019. godine. U godinama pre toga, takođe je bilo izgradnje: 41 km u 2017., 48 km u 2016. i 86 km u 2015. godini. Iako nije bilo izgradnje u 2013. i 2014. godini, novac se i tada izdvajao za pripremne radove.

Građevinski inženjer Danijel Dašić za „Novu ekonomiju“ objašnjava visoke cene nekvalitetnim materijalima i „nekvalitetnim političarima“, ističući da nijedan infrastrukturni projekat u poslednjih 13 godina nije završen na vreme, po planiranoj ceni, niti bez potrebnih popravki. Dašić ukazuje na veliki broj aneksa ugovora i podizvođača kao ključne razloge za sumnju u koruptivne aktivnosti. Aneksi, koji bi trebalo da budu izuzetak, postali su pravilo, a uvođenje podizvođača često nije u skladu sa zakonom.

Kao primer, Dašić navodi deonicu auto-puta kroz Grdeličku klisuru (26,3 km), koja je koštala gotovo 400 miliona evra, dok je slična deonica u Severnoj Makedoniji (28,8 km) koštala upola manje, oko 218 miliona evra. On takođe napominje da se značajan novac izdvaja i za popravke već izgrađenih deonica, poput saniranja kosina ili obnove asfaltnog sloja. Dašić zaključuje da se novac troši ne samo na pripremne radove, već i na naknadne popravke zbog lošeg kvaliteta izvođenja.