EU analize: Cene hrane u Evropi, uključujući Balkan, više nego što bi trebalo

Cene hrane neopravdano rastu u Evropskoj uniji i posebno na Balkanu, uprkos talasu bojkota super-marketa, pa je tako bugarsko ministarstvo poljoprivrede odlučilo da osnuje lanac prodavnica na malo „Trgovine za narod“, koje će imati maksimalnu maržu od 10 odsto i prodavati mahom bugarske proizvode, piše Beta.

Bugarska vlada je obezbedila oko pet miliona evra početnog kapitala za oko 1.500 „Trgovina za narod“ koje će mahom biti otvorene u najsiromašnijim i poljoprivrednim oblastima.

Tamo, objasnio je bugarski ministar poljoprivrede Georgi Tahov, inflacija najteže pogađa stanovništvo koje sve manje novca može da troši na hranu.

Cilj je i da se prvenstveno domaća hrana i poljoprivredni proizvodi što direktnije, bez krupnih posrednika, dostavljaju potrošačima.

Mediji u EU i na Balkanu su preneli ocene udruženja potrošača i proizvođača da rast cena hrane osetno umanjuje plate i prihode građana ne samo na Zapadnom Balkanu, već i u Bugarskoj, Grčkoj i Hrvatskoj.

Opšti zaključak udruženja potrošača i proizvođača u EU je da cene hrane rastu, poljoprivrednici dobijaju sve manje novca za svoje proizvode, a profit sve više ide u blagajne velikih prerađivača i lanaca samoposluga.

I u samoj Evropskoj uniji, recimo građani Belgije – gde su cene hrane za poslednjih par godine jako porasle – u pograničnim područjima skoro sve potrepštine i hranu nabavljaju u Francuskoj i Nemačkoj.

Na Balkanu svi dobro znaju da su mnogi proizvodi u susednim zemljama jeftiniji, a hrana i mnogo šta su ne samo za građane Srbije, već i Slovenije i naročito Hrvatske po cenama osetno pristupačniji u Trstu i okolini, gde su samoposluge svakodnevno pune slovenačkih i hrvatskih kupaca.

Francuska vlada je nedavno sazvala direktore nekoliko najkrupnijih mreža prodavnica hrane u Francuskoj i Nemačkoj i zahtevala objašnjenje za ozbiljne nalaze da su se na tajnom sastanku u jednom gradu u Nemačkoj dogovorili o zakonom strogo zabranjenom kartelu cena za prehrambene proizvode.

Predstavnici nemačkih poljoprivrednika i neki poslanici u Evropskom parlamentu su upravo na portalu „Prodžekt-sindikejt“ objavili podatak da samo četiri velika lanca prodavnica na malo u Nemačkoj kontrolišu 85 odsto tržišta hrane.

„Jako velika koncentracija je“, kako je predočeno, i na sektoru prerađivača poljoprivrednih proizvoda.

Nemačka Komisija za monopole je krajem prošle godine upozorila da „velika tržišna koncentracija ozbiljno pogađa i proizvođače i potrošače hrane“.

I srpska vlada je prošle jeseni saopštila da sprema ozbiljne kazne za nekoliko lanaca prodavnica hrane zbog ozbiljne sumnje da su se dogovorili o podizanju cena hrane i održavanju neopravdano visokih marži.

Ali otad nema vesti da li su nadležno ministarstvo i inspekcije nešto i preduzeli, iako su sami građani u nekoliko navrata bojkotovali velike lance samoposluga.

Predstavnici poljoprivrednih udruženja u EU i poslanici Evropskog parlamenta su u saopštenju stavili do znanja da „ako Evropa želi da ubuduće hrani sama sebe, mora poljoprivredu učiniti ekonomski i ekološki održivom…i to ne subvencijama, već uspostavljanjem poštenih tržišnih uslova i čvrsto održivih standarda“.

Oni ukazuju da jedan od koraka treba da bude i ono što je preduzela nemačka vlada, a to je da se ugovori o nabavci i prodaji hrane prave trojno, neposredno između poljoprivrednika, prerađivača i lanaca prodaje, „da se tačno zna kakve su tržišno i za potrošače opravdane marže“.