Upozorenje iz SAD: Naučnici strahuju od megacunamija koji bi mogao progutati čitave gradove

Naučnici upozoravaju na mogućnost pojave megacunamija – gigantskog talasa koji bi mogao da zbriše čitave zajednice sa lica zemlje. Aljaska, Havaji i zapadna obala kontinentalnog dela SAD-a suočavaju se sa stalnom pretnjom zbog blizine seizmički aktivnim zonama, a novo upozorenje sada se odnosi upravo na zapadnu obalu, piše Nova.rs.

Prema najnovijem istraživanju objavljenom u prestižnom časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences“, potencijalno razorni zemljotres mogao bi da se dogodi duž subdukcione zone Kaskadija – rascepa koji se prostire od severa ostrva Vankuver pa sve do oblasti Kejp Mendosino u Kaliforniji.

Naučnici sa univerziteta Virginia Tech otkrili su da bi snažan zemljotres u kombinaciji s porastom nivoa mora mogao izazvati megacunami koji bi najjače pogodio severnu Kaliforniju, severni Oregon i južni Vašington – ugrožavajući stanovništvo i infrastrukturu.

Megacunami je razorni talas izazvan naglim pomeranjem ogromne količine okeanske vode, a može ga pokrenuti zemljotres, klizište ili vulkanska erupcija.

Stručnjaci upozoravaju da postoji oko 15% šansi da ovaj seizmički rascep izazove potres jačine 8,0 ili više po Rihterovoj skali u narednih 50 godina. To bi moglo dovesti do sleganja tla duž obale čak do dva metra.

„Do sada niko nije precizno izračunao koja bi tačno područja mogla biti potopljena nakon velikog zemljotresa u zoni Kaskadija. Zbog toga još uvek ne znamo tačan uticaj na upotrebu zemljišta, ali znamo da bi posledice mogle znatno usporiti oporavak lokalnih zajednica“, objasnila je Tina Dura, autorka studije i profesorka geonauka na univerzitetu Virginia Tech.

Aljaska, Havaji i Kaskadija – tri kritične tačke

Aljaska i dalje ostaje žarište klizišta usled svoje neravne geologije i čestih potresa. Klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju – topljenje glečera destabilizuje planinske padine, izazivajući obrušavanje stena.

Na Havajima, vulkanski ostrva imaju dugu istoriju megacunamija uzrokovanih urušavanjem vulkanskih padina. Pre oko 105.000 godina, talas visok čak 300 metara udario je u ostrvo Lanai.

Vulkani na Havajima rastu formiranjem slojeva lave, što stvara nestabilne padine sklone urušavanju – naročito tokom erupcija ili zemljotresa. Milioni tona stena tada mogu skliznuti u okean, pomerajući ogromne količine vode i izazivajući megacunami.

Budući da su havajski vulkani i dalje aktivni, pretnja nije nestala. Najrizičnija je jugoistočna strana Velikog ostrva, gde se nalaze aktivni vulkani poput Mauna Loa i Kilauee. Kilauea je izbacivala lavu mesecima, a poslednja erupcija zabeležena je 16. maja.

Kaskadija – seizmička bomba koja otkucava

Subdukciona zona Kaskadija i dalje je jedno od seizmički najaktivnijih područja Severne Amerike. Mnogi stručnjaci smatraju da će snažan zemljotres u tom regionu gotovo sigurno doći u narednim decenijama.

Ova zona je deo tzv. „Vatrenog prstena“ – oblasti duž oboda Tihog okeana gde se pacifička tektonska ploča sudara s drugim pločama, izazivajući najjače zemljotrese i većinu vulkanskih erupcija na svetu.

Međutim, potres magnitude preko 8,0 u zoni Kaskadija nije se desio od 26. januara 1700. godine.

„Ono što Kaskadiju čini posebno ranjivom jeste to što, iako nije gusto naseljena, mnoge male zajednice se nalaze uz rečna ušća – tačno na mestima koja bi se tokom jakog potresa mogla spustiti i do nekoliko metara. To znači da bi posledice po lokalne zajednice mogle biti ozbiljnije nego u nekim drugim nedavnim potresima širom sveta“, naglašava Tina Dura.