Seizmička istraživanja otkrila moguće podzemne rezervoare vode na Marsu

Sve je više dokaza da se jedna velika tajna krije ispod prašnjavih crvenih prostranstava Marsa. Tajna koja bi mogla da potpuno redefiniše naš pogled na najbližeg komšiju – ogromni rezervoar tečne vode zakopan duboko ispod površine, prenosi N1.

Mars je prekriven tragovima nekadašnjih prostranih vodenih tokova. Ali slagalica o tome gde je sva ta voda otišla kada je planeta zahladnela i opustela i dalje nije potpuna.

Nova studija nudi potencijalni odgovor. Koristeći seizmičke podatke od Nasine misije „InSight“, otkriveni su dokazi koji pokazuju da seizmički talasi usporavaju u sloju između 5,4 i osam kilometara ispod površine, što bi moglo da ukazuje na prisustvo tečne vode na tim dubinama.

Gde je sva voda nestala?

Mars nije oduvek bio pustara kakva je danas. Pre više milijardi godina, reke su izrezbarile doline, a jezera i mora svetlucala pod zracima sunca.

Kako je Marsovo magnetno polje slabilo i atmosfera se tanjila, veći deo vode je nestao – deo u svemir, deo se zamrzao u polarnim kapama, a deo ostao zarobljen u mineralima do danas.

Međutim, isparavanje, zarmzavanje i zarobljavanje u stenama ne može da objasni za celokupnu količinu vode koja se nalazila na Crvenoj planeti. Računanja su došla do zaključka da količina vode koja „fali“ je dovoljna da pokrije planetu okeanom dubine od 700 do 900 metara.

Jedna hipoteza jeste da je voda iscurela dublje u koru. Mars je u svojoj prošlosti pretrpeo ozbiljna meteoritska „bombardovanja“, koja su mogla da naprave pukotine kroz koje bi voda otekla.

Duboko ispod površine, veće temperature nego na površini bi održavale vodu u tečnom stanju.

Seizmički snimak Marsove kore

Nasina sonda „InSight“ sletela je na Mars 2018. godine kako bi slušala unutrašnjost planete uz pomoć superosetljivog seizmometra.

Proučavajući posebnu vrstu vibracije, naučnici su otkrili značajnu podzemnu anomaliju – sloj između 5,4 i osam kilometara dubine gde su se vibracije kretale sporije.

Ovaj sloj manje brzine kretanja talasa su najverovatnije veoma porozne stene ispunjene tečnom vodom, poput veoma vlažnog sunđera. Nešto slično kao Zemljini vodonosni slojevi.

Izračunali su da bi taj vodonosni sloj na Marsu mogao da sadrži dovoljno vode da pokrije planetu globalnim okeanom dubine od 520 do 780 metara, nekoliko puta više vode nego što se nalazi u ledu na Antarktiku.

Ova zapremina odgovara procenama o Marsovskoj „nedostajećoj“ vodi (710 do 920 metara dubine globalnog okeana), nakon uračunavanja gubitaka u isparavanju, leđenju i vodi zarobljenoj u mineralima.

Meteoriti i masozemljotresi

Naučnici su do otkrića došli uz pomoć dva udara meteorita 2021. godine i jednog potresa 2022. godine. Ovi digađaji su poslali seizmičke talase kroz njegovi koru, slično kao kada kamen upadne u vodu.

Seizmometar na misiji „InSight“ registrovao je ove vibracije i iskoristio ih da mapira skrivene slojeve u planetarnoj kori.

Zašto je ovo važno

Tečna voda je esencijalna za život kakvih ga znamo. Na Zemlji brojni mikrobi uspevaju se razvijaju i žive.

Da li bi slični oblici života, ostaci drevnog marsovskog ekosistema, mogli da se održe u ovakvim podzemljnim rezervoarima.

Voda bi mogla da posluži i za više i složenije oblike života – poput budućih ljudskih istraživača. Prerađena bi mogla da obezbedi pijaću vodu, kiseonik, pa i gorivo za rakete.

Naravno, bušenje kilometrima duboko na drugoj planeti je veliki izazov. Međutim, drugi podaci otkrivaju mogućnost da se blizu Marsovog evaktora bliže površini nalazi još zona bogatih vodom, poput rezervoara zaleđenog blata u regionu Utopija planitija.