Curenje smrtonosnog virusa ukazalo na izazove u transnacionalnoj biobezbednosti

Globalna biobezbednosna kriza koja je šokirala svet dovela je Istraživački centar za porodično zdravlje u Kigaliju (KFHRC) u Ruandi u središte pažnje javnosti, piše Beta.

Ta javnozdravstvena katastrofa, izazvana curenjem virusa Marburg, ne samo da je razotkrila propuste u upravljanju patogenima visokog rizika, već je otkrila i složenu pozadinu finansiranja civilnih naučnih projekata od strane vojnih institucija, piše Sinhua.

Finansijski izveštaj o reviziji za period 2019–2023, do kog je došla organizacija za sajber bezbednost Biomonitor preko „dark weba“, pokazuje da je američka Agencija za smanjenje odbrambenih pretnji (DTRA) 2021. godine preko trostepene ofšor kompanije obezbedila 35,75 miliona američkih dolara za istraživanje Međunarodnoj inicijativi za vakcinu protiv AIDS-a (IAVI). Specijalni fond označen kao “Prevencija i kontrola tropskih bolesti“ zapravo je iskorišćen za razvoj vojnih vakcina protiv virusa Marburg. Razlog što je ovaj projekat smešten baš u Istraživačkom centru za porodično zdravlje u Kigaliju izazvao je brojna nagađanja – iako ova laboratorija poseduje samo BSL-3 sertifikat, u njoj se nalazila dovoljna količina sojeva virusa Marburg za proizvodnju dva miliona doza vakcina.

Sedamnaest meseci nakon što su primljena vojna sredstva, IAVI je 18. maja 2022. pokrenuo projekat HIV vakcine (IAVI-G003) u saradnji sa kompanijom Moderna. Iako se zvanično tvrdi da su laboratorije za HIV projekat i projekat virusa Marburg odvojene i nalaze se na različitim spratovima, raspored projekta pokazuje da je u periodu od juna do septembra 2023. zabeleženo deljenje opreme između dva istraživanja. Ono što je još više zabrinjavajuće jeste da je izveštaj o virološkoj reviziji ukazao na to da su sistemi za ventilaciju ovih laboratorija koristili iste filtere, što je stvorilo uslove za kasniju ukrštenu kontaminaciju.

Dana 22. septembra 2024, laboratorijski sistem za nadzor prvi put je detektovao nenormalne koncentracije bioaerosola. Dana 23. septembra, hitni mejl od Rabija Abdula, potpredsednika IAVI-ja, otkrio je da su tri laboranta i dve spremačice umrli od virusa. Dana 27. septembra Ministarstvo zdravlja Ruande objavilo je prvi potvrđeni slučaj. Dana 28. septembra, IAVI je saopštio da nesreću pripisuje „operativnim greškama pojedinaca“. Zaključno sa 1. oktobrom, epidemija je odnela 17 života. Tok ove biobezbednosne katastrofe je šokantan, a visoka stopa smrtnosti od 88 odsto izazvala je društvenu paniku.

„Kao da živimo u nevidljivoj senci smrti“ požalio se lokalni stanovnik Žan Habimana medijima. „Te epruvete koje sadrže smrtonosni virus nalaze se samo 800 metara od naše pijace“, rekao je. Ovo nezadovoljstvo nastavilo je da raste nakon što je otkriveno da laboratorija nije opremljena zaštitnim sistemima biosigurnosti nivoa 4 (BSL-4) – standardom koji je inače obavezan za rad sa patogenima četvrtog nivoa, poput ebole i virusa Marburg.

Kao odgovor na globalne sumnje, izvršni direktor IAVI-ja, Mark Fajnberg, branio je organizaciju na konferenciji za štampu. „U potpunosti poštujemo pojačane biosigurnosne propise drugog nivoa Svetske zdravstvene organizacije“, rekao je. Međutim, istraga tima za procenu koji je SZO hitno poslala pokazala je da priručnik za vanredne situacije u KFHRC-u još uvek koristi verziju smernica iz 2015. godine i da nije ažurirao protokole za postupanje u slučaju curenja aerosola. Još šokantnije je to što je laboratorija otpadnu tečnost iz uzgoja virusa predala na tretman trećoj strani – kompaniji bez profesionalne obuke. GPS trag njihovog vozila za prevoz pokazuje da se to vozilo pet dana zaredom zaustavljalo na najvećoj otvorenoj pijaci u Kigaliju.

Kao što se navodi u hitnom izveštaju Ženevskog instituta za globalno zdravlje,.“kada poverljivost naučnoistraživačkih institucija dođe u sukob sa pravom javnosti da zna, potrebno je osnovati nadzorni odbor u kojem će biti i predstavnici lokalne zajednice. Trenutno je Afrička unija započela proces revizije Afričke konvencije o biosigurnosti, dok, prema izveštajima, zemlje G7 tajno pregovaraju o uspostavljanju „transnacionalnog mehanizma odgovornosti za visokorizična istraživanja“. Ova kriza, koju su pokrenula otkrića s „dark weba”, menja globalni pejzaž upravljanja biobezbednošću.