Kakva je procedura posle smrti pape Franje: Kako se bira novi poglavar

Obredi koji okružuju izbor pape stari su vekovima.

Pravo izbora pape imaju svi kardinali mlađi od 80 godina. Njih je trenutno 138.

Nakon smrti ili ostavke pape, kardinali se sastaju u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu, gde polažu zakletvu na tajnost i izoluju se od spoljnog sveta. Naziv konklava dolazi od latinskog izraza cum clave (pod ključem).

Izolovani kardinali mogu raspravljati o zaslugama verovatnih kandidata. Otvorena kampanja nije dopuštena, ali to je „i dalje izrazito politički proces“, piše BBC.

Izbor se sprovodi putem niza tajnih glasanja, pri čemu svaki kardinal izbornik ispisuje ime po izboru na komad papira.

Za izbor pape potrebna je dvotrećinska većina.

Svaki dan se održavaju četiri kruga glasanja dok jedan čovek ne dobije potrebnu dvotrećinsku većinu.

Glasački se listići spaljuju nakon svake sednice, ispuštajući dim koji mogu videti promatrači na Trgu svetog Petra i šire.

Ako je dim crn, kardinali nisu doneli odluku. Beli dim označava da je izabran novi papa.

Šta je konklava?

Grupa kardinala koji čine konklavu koja bira sledećeg papu je „zaista najmoćnije svetsko biračko telo“ u odnosu na svoju veličinu, piše Financial Times.

Franja, prvi neevropski papa od osmog veka, uveliko je oblikovao izbor svoga naslednika.  Od 138 kardinala mlađih od 80 godina veliku većinu imenovao je on.

Ukupan broj kardinala izbornika tehnički bi trebalo da bude ograničen na 120, ali Franja nije prvi papa koji je prekoračio tu granicu.

Većina kardinala uoči konklave neće previše znati o budućim kandidatima za papu. Izbor pape, naime, nije poput glasanja za političko vođstvo, gde kandidati javno iznose stavove i javno se proveravaju, često „ad nauseam“ (do gađenja).

Manji deo konklave činiće kardinali iz Rimske kurije, koja pomaže papi u upravljanju Crkvom, a velika većina su nadbiskupi „s terena“, iz biskupija širom sveta.

U postojećem izbornom kardinalskom kolegijumu nema predstavnika nekih velikih i tradicionalnih kardinalskih sedišta, poput milanske i losanđeleske nadbiskupije, koje je Franja zaobišao u korist nadbiskupa s ‘periferija’ koji odražavaju njegovu pastoralnu orijentaciju i brigu za siromašne.

Tako će u kardinalskom zboru biti više latinoameričkih, afričkih i azijskih kardinala, a manje kurijalnih, italijanskih i evropskih kardinala nego inače.