Novi saobraćajni zakon u Crnoj Gori: Stože kazne, nova pravila i kritike

Jedna od najvećih novina odnosi se na vozače mlađe od 21 godine. Oni ne smeju upravljati motornim vozilom od ponoći do pet časova, niti samostalno voziti automobil B kategorije čija snaga motora prelazi 80 kW. Jače vozilo mogu voziti ukoliko je sa njima osoba koja najmanje pet godina ima važeću dozvolu B kategorije. Za kršenje ovih zabrana propisana je novčana kazna od 300 do 600 evra, a zakon predviđa i zabranu upravljanja motornim vozilom u trajanju od 60 dana.

Upravo je ograničenje od 80 kW izazvalo deo kritika. Još tokom javne rasprave ukazivano je da tu snagu prelaze i brojni prosečni porodični automobili, pa bi primena takvog pravila mogla predstavljati dodatni trošak porodicama. Ministarstvo nije prihvatilo primedbu, uz obrazloženje da analize pokazuju veliko učešće mladih vozača u nezgodama izazvanim prekoračenjem brzine.

Krajem avgusta podneta je i inicijativa Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti odredbe koja mlađima od 21 godine ograničava samostalno upravljanje automobilima jačim od 80 kW. Podnosioci smatraju da odredba otvara pitanja jednakosti, prava na rad, slobodnog kretanja i svojine, naročito u odnosu na mlade koji su vozačku dozvolu stekli pre stupanja novih pravila na snagu.

Zakon je značajno pooštrio i kazne za pojedine svakodnevne prekršaje. Za nekorišćenje sigurnosnog pojasa propisana je kazna od 150 do 400 eVra, a isti raspon kazne primjenjuje se i za nepropisno korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje. Policija je već nakon stupanja novih pravila na snagu sprovodila posebne kontrole korišćenja telefona.

Posebno su pooštrene mere prema vozačima koji ponavljaju najteže prekršaje. Policijski službenik može privremeno oduzeti vozilo osobi koja učini neki od zakonom određenih težih prekršaja, a koja je u prethodne dve godine već pravosnažno osuđivana za takav prekršaj. Vozilo može biti oduzeto do okončanja postupka pred sudom, dok troškove njegovog čuvanja snosi osoba od koje je oduzeto.

Uvedena je i mogućnost kontrole prosečne brzine vozila na određenoj dionici puta, pa se zakonske odredbe o brzini više ne odnose samo na brzinu koju radar izmeri u jednom trenutku. Prosečna brzina računa se na osnovu dužine određene dionice i vremena za koje je vozilo pređe.

Nova pravila uređuju i upotrebu električnih trotineta i drugih lakih električnih vozila. Njima na javnim putevima ne mogu upravljati osobe mlađe od 16 godina, nije dozvoljeno prevoziti drugu osobu niti vući prikolicu. Kada nema biciklističke staze ili trake, vozači takvih vozila mogu koristiti kolovoz na kojem je ograničenje do 30 km/h, dok punoletni pod određenim uslovima mogu koristiti i saobraćajnice sa ograničenjem do 50 km/h.

Promene se odnose i na tehničke preglede vozila. Stanice za tehnički pregled moraju biti elektronski povezane sa nadležnim institucijama i obezbediti video-nadzor svake tehnološke linije, kako bi postojala veća kontrola nad načinom obavljanja pregleda i evidentiranja tehničke ispravnosti vozila.

Zakon propisuje i veću odgovornost vlasnika vozila kada je prekršaj zabeležen kamerom ili drugim uređajem, a vozač nije zaustavljen i identifikovan. Vlasnik ili korisnik vozila dužan je da dostavi verodostojan podatak o osobi koja je vozila, i to u roku od osam dana od prijema obaveštenja o prekršaju.

Iako zakon donosi strože kazne, iz Uprave policije je najavljeno da će kod manjih prekoračenja brzine postojati određena tolerancija. Načelnik Odsjeka za bezbednost drumskog saobraćaja Ilija Janjušević kazao je da policija, za sada, neće sankcionisati vozače koji dozvoljenu brzinu prekorače za dva, pet ili do desetak kilometara na sat.

„Za sada smo mišljenja da do desetak kilometara nećemo sankcionisati vozače koji prekorače brzinu. A ono preko toga će ipak ići sa sankcijom“, kazao je Janjušević medijima.

Za nekorišćenje sigurnosnog pojasa tolerancije neće biti, a iz policije navode i da nijesu obavezni da unapred objavljuju lokacije radarskih kontrola.

Deo građana i vozača, međutim, smatra da bi uz strože kažnjavanje trebalo preispitati i postojeća ograničenja brzine, stanje putne infrastrukture i signalizaciju. Ukazuju da su neka ograničenja određena pre više decenija i traže stručnu analizu pojedinačnih dionica kako bi se utvrdilo odgovaraju li stvarnom stanju puta, preglednosti i savremenim uslovima saobraćaja.

Na panelu Ministarstva unutrašnjih poslova istovremeno je upozoreno da svega 36 odsto puteva u Crnoj Gori ispunjava minimalne bezbednosne standarde, dok je prosečna starost vozila između 16 i 17 godina. Iz policije navode da povećanje kazni nije uvedeno radi punjenja budžeta, već zbog velikog broja ponavljača prekršaja i potrebe da se smanji broj stradalih i povređenih na crnogorskim putevima.