U novoj epizodi IBD podcast-a, Stetoskop.info razgovarao je sa mr Andrijom Majstorovićem – predsednikom Centra za edukaciju i razvoj osoba sa invaliditetom.
Ovo je druga od tri epizode koja će se baviti društvenim kontekstom zapaljenskih bolesti creva. U ovoj epizodi razgovaramo o pravima u radnom odnosu osoba, koje imaju status osoba sa invaliditetom, piše Stetoskop.info.
Predsednik Centra za edukaciju i razvoj osoba sa invaliditetom, mr Andrija Majstorović, objasniće kako se vrši procena radne sposobnosti, koje zakonske olakšice ima osoba sa invaliditetom, šta je zapošljavanje pod opštim i posebnim uslovima. Takođe, gospodin Majstorović daće savete za ostvarivanje prava pri radnom odnosu osoba sa invaliditetom.
Koja je razlika između hendikepa i invaliditeta?
Ta dva termina je i Svetska zdravstevna organitazacija deklarisala, ono što je najlakše da objasnimo i što će se najlakše razumeti, imamo situaciju da invaliditet se odnosi na stanje pojednica, pričamo o fizičkim, psihičkim, mentalnim teškoćama koje nastaju usled stečenih degenerativnih promena, bolestima i povredama. Tako da, kada pričamo o hendikepu govorimo o društvenom pojmu, odnosno o situacijama kada osobe sa invaliditetom nisu sposobne odnosno nemaju mogućnost da pristupe obrazovanju i drugim slojevima društva.
Kako izgleda onboarding proces kada je u pitanju osoba sa invaliditetom?
Ta procedura je zaista jedna zahtevna procedura i ozbiljan period prilikom zapošljavanja. I samog procesa upoznavanja zaposlenog sa njegovim radnim obavezama koji sa aspekta poslodavca podrazumeva organizacione promene, odnosno razgovor sa menadžerima, gde će ih upoznati sa izborom budućeg kandidata i na osnovu toga dati relevantne informacije šta oni mogu da očekuju od te osobe.
Kada pričamo iz aspekta osobe koja se zapošljava tu je važno da napomenemo da je proces upoznavanja odnosno informisanja šta se od te osobe očekuje u narednom periodu, u kom vremenskom periodu, na koji način će izvršavati posao za koji je angažovana. Tu mislimo pre svega, kada pričamo on side odnosno o radu u prostorijama poslodavca, da se od osobe očekuje da svoj posao obavlja savesno, odgovorno. I da će imati u svakom trenutku podršku menadžera odnosno kako to vole da kažu imati podršku buddy-ja. To je ono što se zaista često spominje, gde će za sve neophodne informacije o samom procesu rada, organizacione informacije, o dnevnim rutinama koje svi ostali zaposleni imaju u toku radnog vremena moći da dobije u datom trenutku. Tako da su to osnovne činjenice koje su važne prilikom procesa onboarding-a.
I kasnije vremenom, pri upoznavanju sa kolegama, ono što ističemo kao važan segment prilikom samog zapošljavanja jeste to umrežavanje. Prosto osobe sa invaliditetom imaju tu neku bojazan da li će baš svi razumeti njihovo zdravstveno stanje. Naša preporuka jeste da prosto sa ljudima sve to podele, vi možda imate jedan problem neko drugi kada udružite mišljenja i kada se povežete sigurno ćete naći zajedničke teme i na taj način doprineti poslodavcu ono što je i očekivao od vas i da vi to i ostavrite.
Koje zakonske olakšice ima osoba sa invaliditetom koja je u radnom odnosu?
Kada pričamo o zakonskim olakšicama, to se pre svega odnosi na poslodavce, a naravno kazaću i sa aspekta zaposlenog šta može da očekuje. Ali kad pričamo o poslodavcima olakšice se pre svega odnose na obavezu kvotnog modela zapošljavanja. I kada pričamo o samoj proceni radne sposobnosti, imajući u vidu da je zapošljavanje moguće pod opštim i posebnim uslovima, prilikom zapošljavanja pod posebnim uslovima to je drugi stepen invalidnosti, poslodavac ima mogućnost za finansiranje pomoćnih alata i sredstava, kako bi osobi sa invaliditetom omogućio da obavlja svoj posao odnosno svoje radne obaveze u skladu sa očekivanjima. To se naravno nazivaju asistivne tehnologije koje su poslednji niz godina zaista na visokom nivou. Biću slobodan i da napravim malu digresiju, imajući u vidu da i svake godine izlazi i novi mobilni telefon, tako da je veoma česta situacija i kada su asistivne tehnologije u pitanju imamo zaista veoma dobra softverska rešenja, gde će osobama sa invaliditetom omogućiti da budu zadovoljne na poslu i da svoju zaradu zarade dostojanstveno što je zaista unazad dugi niz godina bila jedna baš onako kompleksna tema, piše Stetoskop.info.
Koje su najčešće povrede prava u radnom odnosu i kako se one rešavaju?
Za sam početak veoma je važno da napomenem i ovom prilikom da apelujem na ljude, da iskoristim ovaj momenat da im kažem, da je veoma važno da se osobe edukuju i konstantno obrazuju. Da su to zaista veoma važne činjenice imajući u vidu kakve se sve promene događaju u društvu. Prosto kontinuirano obrazovanje je jedna osnovna činjenica. Naravno, u skladu sa njihovim interesovanjima, ali kada pričamo o radnom pravu to je jedna nezaobilazna stvar. Svako je apel da se informišu kakve su njihove mogućnosti i šta sam zakon podrazumeva. Prilikom otkaza ugovora o radu, prilikom korišćenja bolovanja, prilikom korišćenja godišnjih odmora…
Ja ću se potruditi iz svoje prakse da istaknem ono što se zaista često dešava, pogotovo imajući u vidu da su to osobe sa invaliditetom, da se sve posmatra iz nekog vida sažaljenja i da te osobe imaju zaista situaciju da se vrlo lako izmanipulišu. Česta je situacija nezakonit otkaz, to je ono što je veoma česta situacija. I neka preporuka jeste da odmah prilikom tih situacija potraže pravni savet.
Kada pričamo još o konkretnim situacijama imamo veoma često momenat da osoba dobije rešenje od poslodavca odnosno otkaz ugovora o radu zbog neispunjavanja rezultata rada, gde prethodno niti je bila obaveštena niti je dobila neke jasne instrukcije da nešto pogrešno radi. I na kraju krajeva nije informisana, u tom slučaju da je dobila taj vid otkaza, postoji mogućnost da dobije sredstva od nekoliko meseci u zavisnosti od radnog staža, može dobijati i nadoknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje privremeno dok ne pronađe adekvatno radno okruženje. Tako da, to je jedna važna činjenica.
I imamo činjenicu aneksa ugovora, to je ono što jako malo ljudi zna kada pričamo o redovnoj populaciji, i kada pričamo pogotovo o osobama sa invaliditetom, samo odbijanje aneksa ugovora o radu prosto dešava se. Moramo sada da se malo pozicioniramo i sa aspekta poslodavaca da stvarno i bez obzira na motivisanost i želju samih osoba, sama situacija da poslodavac je prepoznao da ta osoba nije adekvatna za tu poziciju, prepoznao je da nešto može, da ima dobru volju i ima želju da mu pruži šansu. Važno je da osoba, ako bi to bila možda niže kvalifikovana pozicija, naš savet kao Centra jeste da uvek svaku poziciju prihvate. Možda je to u jednom trenutku jedna nezavidna situacija, imajući u vidu da niko u društvu ne voli da kaže da je u nekom trenutku degradiran, ali da će u narednom periodu možda to biti neki okidač za novo napredovanje i da će upoznati ljude i da će ostavriti sve ono što se od njega očekuje. Tako da kada pričamo o konkretno aneksima, važno je da osobe u svakoj situaciji to tolerišu, da prihvataju, a kasnije ukoliko smatraju da to nezakonito, da su negde u nekom segmentu oštećeni, zatraže pravnu pomoć i onda će im pravnik to detaljnije i obrazložiti o čemu se radi.
Da li su te reakcije u praksi burne kada dođe do aneksa?
Moramo da se postavimo i sa aspekta poslodavca, sada kada imamo situaciju da smo se odlučili da zaposlenog postavimo na drugu radnu poziciju, gde smo doneli tu odluku i svaka promena, nesuglasica ili dodatno razjašnjavanje unosi nervozu i neku dodatnu tenziju. Rešenje za takkvu situaciju svakako da postoji. Osoba kojoj se to ururčuje ima pravo da na obrazloženje. Moja preporuka i savet jesu da sve to ide u mirnom tonu, sad naravno svesni smo da će uvek biti nepredviđenih okolnosti, ali dobar razgovor podela mišljenja i neki zajednički kompromis je uvek rešenje za dosta situcija, a pogotovo ovakvih.
Zapošljavanje pod opštim i posebnim uslovima i procena radne sposobnosti
Sam proces procene radnih sposobnosti je proces koji je dostupan svima. Osobe koje smatraju da negde imaju teškoća, mogu da podnesu zahtev. Taj zahtev izgleda tako što se obrazac jedan formira kod lekara opšte prakse koji kasnije kroz upute psihologu i specijalisti u skladu sa teškoćama koje osoba ima usmerava na dodatna mišljenja i preglede. I kasnije sama procedura kada se objedini, odnosno sva dokumentacija, dokumentacija se podnosi u Nacionalnoj službi, u filijali gde osoba ima prebivalište, to je jako važno da napomenem jer obično ljudi lutaju, a to je zaista prava adresa koja kasnije usmerava odnosno ta filijala na Lominu koja je nadležna za osobe sa invaliditetom. I kasnije dobijaju neophodne informacije za izlazak na komisiju, koja donosi sud o tome da li će osoba dobiti prvi stepen, ako pričamo o blažim oblicima invaliditeta, drugi ako pričamo o težim. I treća kategorija se odnosi na osobe koje nemaju radnu sposobnost.
Sledeći korak kada se objedini pomenuta procedura, sama procedura traje do tri meseca, nema birokratskih poteškoća… Skoro je formirana i radna grupa pri ministarstvu za rad, gde je iz konteksta Centra za edukaciju, davali mišljenje koje su neophodne stavke koje bi još dodatno mogle da unaprede procenu radne sposobnosti odnosno samo rešenje koje bi kasnije moglo i poslodavcima da olakša situaciju prilikom zapošljavanja, da znaju šta konkretno mogu da očekuju od te osobe, a sa druge strane da dodatno zaštitimo osobu. Tako da, kada pričamo o zapošljavanju pod opštim uslovima to se podrazumeva radno okruženje, angažovanje lica koje ne zahtevaju dodatna prilagođavanja osim prilagođavanja koji se odnose u formi razgovora, fleksibilnosti radnog vremena i nekih poslovnih finesa koje podrazumevaju radno mesto.
Kada pričamo o zapošljavanju u posebnim uslovima, to se radi o težim oblicima invaliditeta. Konkretizovaću da bi ljudima približili jasnu situaciju, to su zaista teži oblici oštećenja vida, možemo reći i slepi ljudi, teže pokretni ljudi. To i ljudi koji nisu u materiji mogu da zaključe. Drugi stepen invaliditeta je rezervisan za njih. Kada pričamo o toj grupaciji, važno je da napomenemo i sa aspekta poslodavca da postoji mogućnost finansijske podrške za prilagođavanje radnog okruženja i subvencije za samo angažovanje odnosno zapošljavanje tih lica koje će u skladu sa njihovim teškoćama, invaliditetom, omogućiti da svoje rezultate prilikom radnog angažovanja ostvare na optimalnom nivou.
Savet pri ostvarivanju prava iz radnog odnosa
Moj savet se uvek osvrće na njihovo informisanje, umrežavanje je jako važna stvar kada su osobe sa invaliditetom u pitanju, jer kroz razmenu iskustva i situacija veoma često će moći da preduhitre sve situacije o kojima smo govorili, a ima ih još mnogo. Upravo kroz druženje se saznaje više o situacijama o kojima ne možemo da pretpostavimo da su se desile i da se događaju u društvu, tako da ključan savet jeste umrežavanje, komunikacija i informisanje kada su u pitanju svi mogući portali, emisije, podkasti, danas je sve dostupno i treba iskoristiti sve moguće resurse i da ukoliko je neophodno dodatna pitanja traže od relevantnih institucija.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.