Anketna komisija: Da Vrhovno tužilaštvo što pre postupa u slučaju Vučićevih pomilovanja

Nezavisna anketna komisija za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice zatražila je od Vrhovnog javnog tužilaštva da što pre postupi po njenoj inicijativi i pokrene postupak pred Upravnim sudom radi preispitivanja pomilovanja koje je, u oktobru, dodelio bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ta pomilovanja nisu državnički potez, već izraz bahatosti, njima su poniženi pravosuđe, država i građani, a doneta su uz povredu javnog interesa i pravnog poretka, rečeno je na konferenciji za novinare Anketne komisije.

Navedeno je da je tu incijativu, na sedam strana, u ime Komisije, juče podneo profesor beogradskog Pravnog fakulteta Tanasije Marinković, jer je, kako je rečeno Upravni sud nadležan za taj „presedan“ u domaćem pravnom poretku.

Rečeno je da je novosadski sud već odlučio o pomilovanjima „novosadske dvanaestorke“, koja je služila „kao pokrivalica“ za ostale slučajeve medju kojima su i oni za korupciju i pokušaj ubistva, te da su sudske instance, u slučaju preostalih 37 pomilovanja „malo zastale“ što je pozitivno ocenjeno.
Po Marinkovićim rečima, u slučaju „novosadske dvanaestorke“ donete su brojne odluke, nakon čega je obustavljen postupaka, dok je potrebno odlučiti o preostalih 37 pomilovanja.

On je kazao da je „to ozbiljan izazov“, jer se, kako je naveo, „nalazimo pred presedanom nad domaćim pravnim poretkom“.
Rekao je da je svrha pomilovanja u pravnoj teoriji „ispravljanje nepravde u situacijama kada se društvene okolnosti i svest o počinjenom delu promene“, ali da, kako je naveo, primeri iz međunarodne prakse pokazuju da postoji opasnost od zloupotrebe tog instituta.

Marinković smatra i da Vrhovno javno tužilaštvo treba da pokrene upravni spor radi preispitivanja odluka o pomilovanjima, jer, kako je naveo, svaki pojedinačni akt državnog organa za koji nije obezbeđena druga pravna zaštita može biti predmet preispitivanja u upravnom sporu.

Sudija Vrhovnog suda u penziji Radmila Dragičević Dičić saopštila je da Anketna komisija smatra da ta pomilovanja „nisu pomilovanja državnika, već bahatost“, te da „nisu usklađana ni sa evropskim stndardima.

Govoreći o konkretnim odlukama o pomilovanjima, navela je da je reč o krivičnim delima za koja predsednik države ne može da koristi diskreciono pravo i da je Vučič time, kako je navela, ponizio pravosuđe, građane i državu.

Rekla je da krivično pravosuđe nema mnogo mogućnosti da reaguje na pomilovanja, jer na njih ne postoji pravo žalbe, ali je, kako je navela, Upravni sud nadležan da se time bavi.

„Pomilovanja nisu data u javnom interesu već u privatnom“, kazala je ona.

Predstavnik Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić kazao je da je u inicijativi upućenoj Vrhovnom javnom tužilaštvu ukazano na mogućnost pokretanja upravnog spora zbog nezakonitosti postupka donošenja odluka o pomilovanjima.

Medju tri osnova za osporavanje ubrojao je povredu pravila postupka, postupanje organa izvan zakonskih ovlašćenja i donošenje akta suprotno cilju zbog kojeg su ovlašćenja data, pozivajući se na Ustav Srbije i na Zakon o upravnom sporu iz 2009.