Asimilacija ili očuvanje identiteta: Pred kojim se izborom nalaze Romi u Srbiji? Obrazovanje kao oružje

Predsednik nevladine organizacije „Centar za razvoj i multikulturalnost Nova Generacija“ i koordinator za ljudska i manjinska prava Dragan Mitrović Nana, otvoreno je progovorio za naš portal o ključnim problemima sa kojima se Romi danas suočavaju, ističući diskriminaciju kao najveći izazov.

–Predsednik nevladine organizacije „Centar za razvoj i multikulturalnost Nova Generacija“ i koordinator za ljudska i manjinska prava Dragan Mitrović–

„Nedavno smo imali slučaj koji nas je zatekao u Velikim Crljenima gde je otac upisao troje dece u prvi razred, što je normalna procedura. Međutim, deca su odbijena pod izgovorom da je previše romske dece u jednom razredu, te da ih treba razdvojiti po drugim odeljenjima. To je diskriminacija pre nego što su uopšte krenuli u školu“, upozorava Mitrović.

On otkriva da je diskriminacija najmanje prisutna u srednjoj školi, a gotovo iskorenjena tokom visokog obrazovanja. Ali, pored porasta broja Roma koji se odlučuju za visoko obrazovanje, zapošljavanje ostaje ključni problem.

„Zapošljenje je centralni problem romskih zajednica. Zbog toga osećamo nemaštinu, a to vodi do drugih problema, poput gubitka romskog jezika i tradicije. Mnogi Romi se odriču sebe kako bi izbegli diskriminaciju i lakše se zaposlili. Prestaju da govore romskim jezikom, beže od svojih korena što je veliki problem za opstajanje naše tradicije u budućnosti“, objašnjava Mitrović.

Dodaje kako porodice koje beže od siromaštva i pokušavaju da iznajme stan često završe na ulici jer niko ne želi da im iznajmi stan zbog stereotipa. Kada ostanu na ulici, prave kartonska naselja, potražuju sirovine po kontejnerima, bave se kriminalom i žive od socijalne pomoći što je postao primer koji se ponavlja već godinama. Mitrović strogo kritikuje Rome koji žive od socijalne pomoći i ne žele da rade, jer smatra da time daju loš primer mladima, koji ugledajući se na taj sistem života, ne žele da se školuju, te polaze stranputicom.

FOTO: Dragan Mitrović

„Osam od deset Roma kojima bi bio ponuđen posao bi ga prihvatilo. Problem su oni koji ne žele da rade i nastavljaju da žive od socijalne pomoći. Lično ne odobravam trajno primanje socijalne pomoći radno sposobnim ljudima, jer kada bi ista pomoć bila privremena veći broj Roma bi bio prinuđen da pronađe posao i živi dostojanstvenije“, ističe Mitrović.

On podržava i poziva mlade Rome da se bore za svoja prava i smatra da je obrazovanje ključno za njihovu budućnost. No, upozorava da i obrazovani Romi često odlaze u inostranstvo, gde se takođe suočavaju s diskriminacijom.

„Bolja budućnost za Rome je u obrazovanju i prihvatanju. Mi smo Srbi romskog porekla i želimo da budemo ravnopravni sa većinskim stanovništvom. Naš san je da imamo ista prava kao i svi ostali. Svi oni koji se odluče da odu u druge zemlje u potrazi za boljim sutra, a među njima je dosta obrazovanih Roma, nailaze na slične probleme kao i u svojoj zemlji, pa većina njih dobije pravo na azil, dok se ostali snalaze i preživljavaju.“, poručuje Mitrović.

On tvrdi da sredstva namenjena ekonomskom osnaživanju Roma često ne stižu do njih, da je 2015. godine, uz pomoć Švajcarske nevladine organizacije, realizovan važan projekt izrade ličnih karti, radnih knjižica i matičnih brojeva građana koji ih do tada nisu imali.

FOTO: Dragan Mitrović

Mitrović je pohvalio rad asistenata u obrazovanju koji pomažu romskoj deci, što je pokazalo veliki pomak u školovanju mladih Roma. Asistenti imaju zadatak da isprate učenike tokom nastave, da sa njima porazgovaraju o školskom danu, nakon nastave i po povratku kući razgovaraju sa roditeljima dece. Kako bi napredak u školovanju bio još veći on je apelovao na roditelje većinskog stanovništva da utiču na svoju decu kako bi prihvatila nacionalnu različitost, što bi bio ključ za slobodno školovanje bez Asistenata i za mlade Rome.

„Cilj svih Roma je prihvatanje, kao što je to slučaj u drugim zemljama, gde ih niko ne osuđuje zbog njihove nacionalnosti. Mi smo Srbi romskog porekla i ponosni smo na to! Želimo da se osećamo prihvaćeno jer ćemo jedino tako biti prihvaćeni u društvu!“ – zaključuje Mitrović.