Deo tih zahteva Zagreb direktno vezuje za zatvaranje pregovaračkih poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 31 (Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika).
Radio Slobodna Evropa (RSE) saznaje iz diplomatskih izvora u Briselu da je Hrvatska dokument prosledila ostalim državama članicama početkom ove nedelje.
U dokumentu, u koji je RSE imao uvid, navodi se da ključna otvorena pitanja „moraju biti rešena pre nego što Crna Gora pristupi Evropskoj uniji“. Zagreb poručuje da je opipljiv napredak presudan za široku javnu, političku i parlamentarnu podršku u Hrvatskoj, uključujući ratifikaciju pristupnog ugovora sa Crnom Gorom.
Većina zahteva – šest od osam, odnosi se na posledice rata devedesetih i svrstana je pod Poglavlje 23 koje je, uz Poglavlje 24, jedno od dva ključna poglavlja o vladavini prava.
Ta dva poglavlja se u pristupnim pregovorima prva otvaraju, a poslednja zatvaraju, i napredak u njima određuje tempo celog pristupnog procesa.
Preostala dva zahteva povezana su s Poglavljem 31 koje, navodi RSE, Crna Gora ne može da zatvori od 2024. zbog hrvatske blokade, koja je usledila nakon što je Skupština Crne Gore usvojila rezoluciju o Jasenovcu.
Po dokumentu, Hrvatska je Crnoj Gori još u decembru 2023. predala neformalni dokument (non-paper) sa spiskom otvorenih pitanja. Taj dokument je podelila i državama članicama EU i Evropskoj komisiji. Bilateralne konsultacije održane su u januaru i maju 2025, a ministri spoljnih poslova dve zemlje sastali su se 2026. godine desetak puta, svaki put na inicijativu Zagreba.
„Nijedno od otvorenih pitanja još nije rešeno“, navodi se u dokumentu.
Hrvatska poručuje da želi da olakša, a ne da opstruiše crnogorski pristup, i da su njeni zahtevi ograničeni, jasno definisani i ostvarivi, dodaje RSE.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.