Nastojanja američkih energetskih kompanija da povećaju svoj uticaj na Zapadnom Balkanu izazivaju zabrinutost u Evropskoj uniji da bi region mogao da postane zavisan od američkog fosilnog goriva, u trenutku kada želi da dostigne ciljeve u oblasti čiste energije kako bi se više integrisao u EU, piše briselski portal Politiko.
Albanija, Kosovo i BiH su pokazali interesovanje za kupovinu velikih količina tečnog prirodnog gasa (LNG) iz SAD ili za izgradnju infrastrukture koja bi omogućila njegov uvoz, tvrdeći da im je gas potreban kao tranziciono gorivo dok smanjuju uvoz ruskih energenata i potrošnju uglja i prelaze na obnovljive izvore, što su ključni elementi njihovog puta ka članstvu u EU.
Zvaničnici EU, međutim, dovode u pitanje neophodnost ili poželjnost tih projekata, s obzirom da u tim zemljama trenutno ne postoji ili je mala potražnja za gasom.
Nastojanja da se ova tržišta preplave gasom, navodi Politiko, nosi rizik od njihove veće dugoročne zavisnosti od uvoza gasa iz inostranstva.
Cilj EU je da smanji emisije gasova s efektom staklene bašte na nulu do 2050. i da poveća upotrebu obnovljivih izvora energije i nove članice moraju da se usklade s tim, a zvaničnici EU strahuju da bi povećanje uvoza gasa moglo da ugrozi te ciljeve.
Plan EU da obustavi uvoz ruskog gasa, kao i poremećaji na globalnim tržištima zbog rata u Iranu, stvorili su priliku za američki gasni sektor da sklopi niz ugovora o snabdevanju u širem regionu.
Andraš Hujber iz Generalnog direktorata Evropske komisije za energiju izjavio je na forumu održanom ove sedmice u Beču da bi ti sporazumi mogli da idu dalje od cilja zamene ruskih isporuka gasa i da doprinesu povećanju emisija u regionu.
"Ne bi trebalo da uvodimo gas na tržišta koja ga nemaju", rekao je Hujber odgovarajući na pitanje Politika.
On je istakao da su zemlje regiona, u okviru svojih težnji da se pridruže EU, preuzele obaveze za dekarbonizaciju i postepeno napuštanje fosilnih goriva.
Dopremanje gasa u region se u tom kontekstu "čini da je u suprotnosti sa ovim ključnim ciljem dekarbonizacije", rekao je Hujber, koji je zadužen za energetsku diplomatiju EK na Zapadnom Balkanu.
Hujber je kao primer naveo preliminarni dogovor BiH i Vašingtona o izgradnji gasovoda Južna interkonekcija, kojim bi se BiH snabdevala prirodnim gasom preko LNG terminala na Krku i time smanjila zavisnost od ruskog gasa.
Ovaj projekat je praćen kontroverzama nakon što je parlament BiH usvojio zakon kojim se kao glavni operater gasovoda određuje mala američka kompanija AAFS, koju vode bliski saradnici američkog predsednika Donalda Trampa.
"Naš ambasador je uputio pisma i ukazao na probleme koje potencijalno vidimo u vezi s ovim projektom", rekao je Hujbar i dodao da Komisija planira da "na odgovarajući način preduzme dalje korake", ali ne precizirajući kakve bi mere mogle da budu primenjene.
Interna prepiska EU, u koju je Politiko imao uvid, potvrđuje ove zabrinutosti, ukazujući na nedostatak transparentnosti u vezi s ugovorom sa AAFS, kao i na rizike povezane sa gasifikacijom.
Ovaj projekat je izazvao zabrinutost i Energetske zajednice, inicijative EU koja pomaže kandidatima za članstvo da usklade propise sa pravilima EU.
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski izjavio je za Politiko da je ključno da postoji konkurencija, pravednost i transparentnost i da se obezbede jednaka pravila za sve.
"Zakonodavstvo EU koje promovišemo ne definiše ko treba da bude snabdevač, ali ključni element je obezbeđivanje jednakih uslova u pogledu regulatornog okvira. Drugim rečima, ne želimo da Bosna bude bilo kakav izuzetak ili da ima privilegovan pristup tržištu. To treba izbeći jer ne bi bilo u skladu sa zakonodavstvom EU", rekao je Lorkovski.
Politiko podseća i da je Albanija sa američkom kompanijom Venture Global potpisala ugovor na 20 godina o snabdevanju tečnim prirodnim gasom, u okviru šire saradnje sa SAD i Grčkom, kao i da Srbija i Severna Makedonija takođe planiraju da uvoze američki LNG preko interkonekcije sa Grčkom.
Portparol Ministarstva energetike SAD izjavio je da će saradnja "doprineti stabilnosti u regionu, sniziti cene energenata i podstaći trgovinu i prosperitet".
Prema njegovim rečima, ovi projekti će pomoći Albaniji i BiH da "smanje zavisnost od ruskog gasa" tako što će ga zameniti američkim tečnim prirodnim gasom.
Uprkos negativnim reakcijama zvaničnika EU, predstavnici zemalja Zapadnog Balkana koji su govorili na skupu u Beču istakli su da su sporazumi sa SAD neophodni radi usklađivanja sa zelenom tranzicijom EU, koja će zahtevati znatne količine gasa da bi se obezbedilo pouzdano "bazno" napajanje električnom energijom kada su nestabilniji izvori energije van pogona i tokom procesa postepenog napuštanja uglja.
Zvaničnik albanske vlade, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da hidroenergija, koja ima najveći udeo u energetskom miksu te zemlje, postaje sve nepouzdanija zbog suša i niskih vodostaja izazvanih klimatskim promenama.
Zbog toga je potreban prirodni gas, koji sada čini samo 1,8 odsto energetskog miksa, kao tranziciono gorivo koje može da podrži elektroenergetsku mrežu dok se obnovljivi kapaciteti razvijaju.
Prema rečima zvaničnika, gasna infrastruktura je ključna za diverzifikaciju i sigurnost snabdevanja.
Portparolka Ministarstva za energetiku, rudarstvo i industriju BiH izjavila je da je izgradnja Južne interkonekcije neophodna za okončanje zavisnosti od samo jedne rute i jednog izvora i za jačanje energetske bezbednosti, jer BiH ima samo jedan gasovod za snabdevanje iz Rusije.
Zemlje Zapadnog Balkana koje teže članstvu u EU očajnički žele da obezbede alternativne izvore energije koje EU ne može ili neće da isporuči, navodi Politiko, dodajući da EU proizvodi minimalne količine gasa, odbija da finansira novu gasnu infrastrukturu u regionu, a i sama sve više zavisi od američkog LNG.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.