Crnogorski parlament trebalo bi sutra da glasa o smeni predsednika Skupštine Andrije Mandića zbog upućivanja saučešća porodici osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, ali je uoči vanredne sednice neizvesno da li će biti obezbeđen kvorum i hoće li inicijativa opozicije dobiti potrebnu podršku poslanika.
Vanredna sednica zakazana je na zahtev opozicije, koja smatra da je Mandić svojim postupkom narušio ugled parlamenta i međunarodni kredibilitet Crne Gore, koja nastoji da završi pregovore o članstvu u Evropskoj uniji.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru Marjan Šarec izjavio je da očekuje da će kvorum biti obezbeđen i da evropski parlamentarci neće dovoditi u pitanje odluku crnogorske Skupštine, kakva god ona bila.
Šarec je sinoć gostujući na Televiziji E rekao da evropski parlamentarci smatraju da Mandićevo saučešće porodici Ratka Mladića ne doprinosi evropskom putu Crne Gore i da su zbog toga morali javno da reaguju.
„Nije najbolje da nema kvoruma, ne volim kad se preda meč, volim da ga odgledam“, kazao je Šarec, dodajući da će poštovati odluku Skupštine.
On je ocenio da Mandićeva eventualna smena ne bi trebalo da izazove krizu parlamentarne većine, jer pojedinac ne može biti iznad sistema, i da poslanici treba da iznesu svoje stavove i omoguće da se postupak razrešenja sprovede do kraja.
Šarec je naglasio i da Mandić, kao predsednik parlamenta, predstavlja sve građane Crne Gore, a ne samo birače svoje stranke, zbog čega njegovi postupci imaju veću političku težinu.
Upozorio je da trenutna podrška proširenju Evropske unije ne mora trajati neograničeno i da bi Crna Gora trebalo da iskoristi povoljne okolnosti kako bi što prije završila pristupne
Inicijativu za Mandićevo razrešenje pokrenula je opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS), a prema dosadašnjim javnim najavama, podržalo je 38 od ukupno 81 poslanika.
Za održavanje sjednice neophodno je prisustvo najmanje 41 poslanika, dok je za razrešenje predsednika Skupštine potrebna većina glasova prisutnih poslanika.
To znači da Mandić može biti smenjen i bez 41 glasa, ukoliko na glasanju ne budu prisutni svi poslanici.
Podršku smeni najavio je deo vladajuće koalicije – Bošnjačka stranka i albanske partije.
Vladajući Pokret Evropa premijera Milojka Spajića saopštio je da neće podržati Mandićevu smenu, uz obrazloženje da su ekonomski napredak i evropska budućnost Crne Gore prioriteti te partije.
PES je ranije naveo da Mandićevo saučešće predstavlja njegov lični i partijski stav, a ne politiku Vlade, i da poštuje pravosnažne presude međunarodnih sudova.
Protiv inicijative izjasnile su se i Demokrate, Socijalistička narodna partija, kao i opozicione Demokratska narodna partija (DNP) i Ujedinjena Crna Gora.
DNP, na čijem je čelu Milan Knežević, saopštio je da neće podržati inicijativu koju je pokrenuo DPS, iako ta stranka više nije deo vladajuće većine.
Zahtev za Mandićevo razrešenje usledio je nakon što je 27. avgusta, povodom smrti bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, uputio saučešće njegovom sinu Darku.
Mandić je tada saopštio da saučešće upućuje u svoje ime i ime Nove srpske demokratije (NSD), partije na čijem je čelu.
Mladić je umro 27. avgusta u pritvoru Ujedinjenih nacija u Hagu, gde je izdržavao kaznu doživotnog zatvora nakon što je pravosnažno osuđen za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.
Predlagači smene smatraju da njegovi stavovi i postupci produbljuju podele u crnogorskom društvu, narušavaju ugled Skupštine i štete međunarodnom kredibilitetu države.
Kao dodatni razlog za razrešenje navode i način na koji Mandić vodi parlament.
Mandić je odbacio kritike, navodeći da je saučešće uputio u skladu sa običajima i da u njegovoj poruci nema ničeg spornog.
Tokom zvanične posete Austriji početkom septembra rekao je da ne postoji potrebna parlamentarna većina za njegovu smenu, a inicijativu je opisao kao deo demokratskog procesa praćen, prema njegovim rečima, neistinitom političkom kampanjom protiv njega.
Pet poslanika Evropskog parlamenta, među kojima je i izvestilac za Crnu Goru Marjan Šarec, u zajedničkom saopštenju od 21. septembra ocenilo je da Mandićev postupak ne doprinosi evropskom putu zemlje.
Europoslanici su naveli da saučešće, iako formalno upućeno u lično i partijsko ime, ima institucionalnu težinu zbog funkcije koju Mandić obavlja.
Poručili su da ne žele da utiču na odluku crnogorskih poslanika, ali da postupci koji bi se mogli tumačiti kao veličanje ratnih zločinaca otežavaju podršku evropskim integracijama Crne Gore.
Delegacija EU u Crnoj Gori saopštila je da ne komentariše tekuće političke inicijative koje se odnose na pojedinačne funkcionere, ali je upozorila da bi javni funkcioneri država kandidata trebalo da se uzdrže od postupaka koji se mogu protumačiti kao glorifikacija pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca, negiranje ili relativizacija genocida.
Mandićevo saučešće ranije je osudilo i Ministarstvo vanjskih i evropskih poslova Hrvatske, koje je njegov postupak ocenilo neprihvatljivim i suprotnim vrednostima Evropske unije.
Hrvatska je poručila da će u pristupnim pregovorima Crne Gore insistirati na suočavanju s prošlošću, poštovanju međunarodnih presuda i dobrosusedskim odnosima.
Mandić, koji je na čelu crnogorskog parlamenta od oktobra 2023. godine, već je dva puta izbegao razrešenje.
Uoči trećeg glasanja, šef poslaničkog kluba DPS-a Andrija Nikolić pozvao je sve poslanike da prisustvuju sednici, upozoravajući da bi eventualno uskraćivanje kvoruma radi sprečavanja glasanja moglo imati ozbiljne političke posledice po odnose vlasti i opozicije.
Nikolić je ocenio da bi takav postupak otvorio pitanje funkcionisanja parlamenta i političke odgovornosti vladajuće većine.
Sednica zakazana za četvrtak počeće u podne, ukoliko bude obezbeđen kvorum, a za raspravu o inicijativi predviđena su dva sata.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.