Predsednik Udruženja "Plodovi Srbije" Ratko Vukićević rekao je danas da se u Srbiji smanjuju površine pod krompirom, jer se deo potrebnih količina nadoknađuje uvozom koji je prošle godine, zbog dampiških cena, doneo velike gubitke.
Vukićević je naveo da je ovogodišnji rod bolji od prošlogodišnjeg, ali da će uvoz verovatno ponovo biti neophodan.
"Prošla godina bila je izuzetno loša za domaće proizvođače krompira zbog suše tokom jula i avgusta, posebno u brdskim i planinskim krajevima", rekao je Vukićević za RTS.
Istakao je da su proizvođaći prošle godine u okolini Berlina u Nemačkoj upakovan krompir delili besplatno jer im je to bilo jeftinije od njegovog uništavanja.
On je ocenio da je ova godina u Srbiji počela znatno bolje i da su usevi u julu bili u veoma dobrom stanju, ali je zatim ponovo nastupio sušni period, mada posledice, ipak nisu tako teške kao prošle godine.
"Prinosi su oko 25 do 30 tona po hektaru u brdima, ko je dobro uradio. Bilo je velikih problema u Vojvodini, zalivanje je bilo zabranjeno, ali imamo neki prinos koji je zadovoljavajući", kazao je Vukićević.
Upozorio je na dugoročniji problem smanjenja površina pod krompirom u Srbiji zbog čega domaća proizvodnja više nije dovoljna da pokrije sve potrebe tržišta.
"Nažalost, zbog smanjenja površina kod nas, mi smo sada na listi uvoznika krompira. Bojim se da ćemo i ove godine morati da ga uvezemo", rekao je Vukićević.
Dodao je da se ove godine postavlja i pitanje odakle će Srbija moći da uveze potrebne količine, pošto se veliki evropski proizvođači suočavaju sa problemom manjih prinosa.
Jedan od ključnih problema "srpskog" krompira, kako je ocenio Vukićević, nije samo proizvodnja već i organizacija proizvođača.
"Gazdinstva su usitnjena, nedostaju savremeni pak-centri, a proizvođači nemaju dovoljno velike količine da bi mogli organizovano da nastupaju na većim tržištima", rekao je on.
Vukićević je ukazao da problem predstavlja i zastarela mehanizacija za koju su potebna velika ulaganja.
"Proizvođač bi trebalo da ima 50 hektara zemlje da može da kupi dobre mašine i da te mašine može da otplati kroz svoju proizvodnju. I opet ne može sam da osvoji poziciju na tržištu. Oni moraju biti udruženi", naveo je Vukićević.
Dodao je da bi država trebalo da zaštiti domaće proizvođače od uvoza po damping cenama jer oni u godinama velikih evropskih viškova gube obrtna sredstva i teško mogu da nastave proizvodnju.
Agroekonomista Žarko Galetin rekao je da je ove godine krompir zasejan na 520.000 hektara, što je približno 15 odsto manje nego ranije, a da je suša pogodila i najveće proizvođače Francusku, Belgiju, Holandiju i Španiju, pa je ukupan evropski rod manji 25 odsto.
Problem bi, prema njegovim rečima, mogao da postane izraženiji kada budu potrošene prošlogodišnje zalihe što će uticati i na tržište u samoj Evropi, a i u Srbiji.
Galetin je rekao da je Srbija osetljiva na evropske poremećaje upravo zbog zavisnosti od uvoza.
Kako je naveo, 40 odsto domaćih potreba nadoknađuje se uvozom iz Evrope, pre svega iz Belgije, Holandije i Francuske.
Kazao je da se zbog toga rast cena u tim zemljama neminovno preliva i na domaće tržište.
Galetin je stakao da je dodatni problem i gubitak prilikom skladištenja.
"Od domaće proizvodnje koja se kreće između 500.000 i 600.000 tona, čak 70.000 do 80.000 tona može da bude izgubljeno tokom skladištenja", rekao je Galetin.
Trenutna otkupna cena domaćeg krompira, kako je naveo, kreće se između 45 i 50 dinara po kilogramu, dok je u prodavnicama cena 100 dinara, a i viša.
"Ne očekujem nešto ekstremno velike cene krompira, kao što imamo dramatičnu situaciju u Evropi, gde je nekoliko puta veća ove godine u odnosu na prošlu, ali će cena rasti", kazao je Galetin.
Značajnije posledice mogli bi, kako je rekao, da osete proizvođači pomfrita i čipsa, "koji je u većoj meri povezani sa evropskim tržištem".
Ocenio je da bi problemi na evropskom tržištu mogli da predstavljaju priliku za srpske proizvođače, ali je naglasio da povećanje proizvodnje nije jednostavno.
"Proizvodnja krompira je intenzivna i zahteva značajna ulaganja, troškovi po hektaru kreću se od 800.000 do čak milion dinara", rekao je Galetin.
Naglasio je da je zbog toga važno i pitanje dugoročne strategije države i načina na koji će podsticati ovakvu proizvodnju.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.