AP: Prvi samit Karpatske osmorke u senci rata Rusije protiv Ukrajine

Inauguralni samit takozvane „Karpatske osmorke“ okuplja Ukrajinu, Rumuniju, Srbiju, Poljsku, Slovačku, Češku, Austriju i Mađarsku, a uključena je i Evropska unija.

Neke od država, piše AP, koje su prisustvovale sastanku u Ivano-Frankivskoj oblasti na zapadu Ukrajine, poput Poljske i Rumunije, bile su čvrste pristalice Ukrajine, a druge, „poput Mađarske, Srbije i Slovačke, odbile su da pruže Kijevu direktnu vojnu pomoć“.

Zelenski je na Telegramu napisao da je samit „značajan početak“ pokreta koji ima za cilj „dodatno jačanje veza između naših zemalja i stvaranje još jednog snažnog elementa saradnje na nivou EU“.

Dodao je da će države-učesnice zajedno raditi na bezbednosti, energetici, logistici, prekograničnim ekonomskim vezama i podršci lokalnim zajednicama.

Ovaj sastanak dolazi u vreme kada su napori koje posreduju SAD da se okonča četvorogodišnja ruska invazija Ukrajine sasvim zastali, a pitanje teritorijalnih ustupaka na istoku Ukrajine je među centralnim tačkama spora dok Ukrajina traži bezbednosne garancije od partnera za sporazum, podseća AP.

Samit se takođe održava i u vreme trodnevnog glasanja na prvim ratnim parlamentarnim izborima u Rusiji, na kojima praktično nema opozicije stranci predsednika Vladimira Putina koji će gotovo sigurno osigurati političku dominaciju Kremlja.

Sastanak u zapadnoukrajinskom skijalištu Bukovel održan je usred sve veće zabrinutosti mnogih evropskih država da Rusija pojačava hibridne pretnje, uključujući sabotaže, sajber napade, dezinformacije i potencijalne upade dronova na teritoriju NATO-a.

Tusk, poljski premijer, upozorio je u četvrtak pre odlaska u Ukrajinu, da Moskva planira hibridne napade dronovima ili raketama na evropske zemlje koje podržavaju Kijev, među kojima je i Poljska.

Zvaničnici u Poljskoj, Nemačkoj i Danskoj su poslednjih nedelja optužili Rusiju za umešanost u upade dronova, sabotažu, paljevinu, nadzor odbrambenih objekata i planiranje upotrebe dronova koji nose eksploziv za napad na aerodrom.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u sredu da je EU potreban mehanizam sličan NATO-u kako bi bolje reagovala na hibridne napade za koje je okrivljena Rusija i kako bi se razvio „konsenzus o tome kako reagovati na određene incidente… koji spadaju ispod oružane agresije, ali jasno ugrožavaju našu nacionalnu bezbednost“.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u petak da je pozvalo britanskog otpravnika poslova kako bi snažno protestovalo zbog kontinuiranog povećanja isporuke dronova i drugih sistema naoružanja Ukrajini iz Ujedinjenog Kraljevstva.

Rusko ministarstvo je saopštilo da je „žestoko konfrontacioni stav“ Ujedinjenog Kraljevstva usmeren na „produžavanje i eskalaciju oružanog sukoba svim mogućim sredstvima“. Dodalo je da Rusija zadržava pravo da preduzme neophodne kontramere u samoodbrani i da „svaki britanski vojni objekti u Ukrajini koji se koriste za napad na rusku teritoriju predstavljaju legitimne mete“.

Posle današnjeg telefonskog razgovora sa fon der Lajen Zelenski je u objavi na Telegramu rekao da je Ukrajina dobila tranšu od 3,3 milijarde evra iz paketa finansijske podrške EU, namenjenog jačanju njenih odbrambenih sposobnosti, uključujući kupovinu raketa i dronova.

Kijev se, piše AP, suočava sa projektovanim budžetskim deficitom od oko 27 milijardi dolara ove godine.

Zelenski je rekao da se Ukrajina takođe priprema za sastanak sa fon der Lajen na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku sledeće nedelje, fokusiran na finansijsku stabilnost njegove države.