Zelena agenda je od suštinskog značaja za evropski put Zapadnog Balkana, a njeno sprovođenje podrazumeva mnogo više od usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije, poručila je direktorka u Generalnom direktoratu Evropske komisije za životnu sredinu (DG ENV) Monika Henksi.
„Ne govorimo samo o transponovanju zakona i zakonskih akata, već o obezbeđivanju sredstava, povećanju kapaciteta, poboljšanju upravljanja otpadom, jačanju upravljanja inspekcijskih i drugih organa“, rekla je ona na Trećem ministarskom sastanku o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan koji se održava danas i sutra na Žabljaku.
Hensej je istakla da zemlje Zapadnog Balkana kroz sprovođenje Zelene agende istovremeno ispunjavaju obaveze koje su važne za buduće članstvo u EU.
„Sve ono što radite u okviru Zelene agende radite i na svom putu ka Evropskoj uniji, ispunjavate obaveze za buduće članstvo“, poručila je Henksi.
Prema njenim rečima, ciljevi Zelene agende obuhvataju pitanja od direktnog značaja za građane – čistu vodu, zdraviju životnu sredinu, smanjenje zagađenja, otpornost na klimatske promene i energetsku sigurnost, ali istovremeno predstavljaju i ekonomsku priliku.
Govoreći o regionalnoj saradnji, ocenila je da je ona od presudnog značaja, jer problemi životne sredine ne mogu biti rešeni u granicama jedne države.
Ukazala je na prekogranični karakter zagađenja i klimatskih rizika, navodeći da nijedna zemlja, region, pa ni kontinent, ne može sama rešiti ove probleme.
Posebno je govorila o posledicama klimatskih promena, uključujući toplotne talase i šumske požare. Kao ilustraciju promena kojima svedoči Evropa navela je i nizak nivo Dunava, ističući da je nivo vode, prema njenim rečima, bio najniži koji je do sada videla.
Još je poručila da zaštita životne sredine i ekonomski razvoj nisu suprotstavljeni ciljevi.
„Zelena tranzicija je i ekonomska prilika“, poručila je, navodeći obnovljivu energiju, modernu infrastrukturu i predvidive procedure i pravila kao faktore koji mogu biti važni za privlačenje investicija i razvoj tržišta.
Istovremeno je upozorila da kašnjenje u reformama može povećati troškove i smanjiti konkurentnost i investicije. Ukazala je i na ekonomske posledice zagađenja, posebno imajući u vidu troškove koje ono izaziva po zdravlje stanovništva.
Henksi je na kraju naglasila da podrška dokumentima i političko usaglašavanje predstavljaju tek prvi korak.
„Nije važno samo što ćemo mi danas usvojiti i podržati, već kako ćemo to u praksi izneti u narednom periodu“, poručila je.
Dodala je da su Evropska komisija i države članice spremne da podrže zemlje Zapadnog Balkana, između ostalog kroz Plan rasta za Zapadni Balkan i Investicioni okvir za Zapadni Balkan.
Ipak, kao ključne je izdvojila kapacitete institucija, posvećenost i sprovođenje dogovorenih obaveza.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.