Iako država Srbija na računu, prema rečima ministra finansija u tehničkom mandatu Siniše Malog i nakon isplate pomoći penzionerima od ukupno 50 milijardi dinara, ima još 460 milijardi dinara, odnosno oko 3,9 milijardi evra, najveći deo, ako ne i sva sredstva, potiču od zaduživanja, objavio je sajt Danasa.
Zbog rasta kamatnih stopa na obveznice porastao je i trošak otplate kamata na javni dug koji, prema rebalansu budžeta u ovoj godini, iznosi 197,4 milijarde dinara ili 1,7 milijardi evra.
Država se u aprilu zadužila za pola milijarde evra, emisijom obveznica koja nije bila javna, nije bila unapred najavljena i bez podatka o tome ko je kupac.
Javni dug Srbije na kraju jula iznosio je 41,8 milijardi evra ili 43,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) od čega je spoljni dug 29,2 milijarde, a unutrašnji 10,9 milijardi evra.
Po osnovu indikretnih obaveza kao javni, vodi se još i dug od oko 1,7 milijardi evra.
U spoljnom javnom dugu dominiraju obveznice i to u iznosu od skoro 13 milijardi evra, a državne hartije od vrednosti emitovane na domaćem tržištu čine najveći deo unutrašnjeg duga koji iznosi 8,6 milijardi evra.
Po osnovu kredita poslovnim bankama država duguje 5,3 milijarde evra.
Zaduženje prema Međunarodnooj banci za obnovu i razvoj čini 2,2 milijarde evra, dok zaduženja prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) iznose oko dve milijarde evra.
Na spisku poverilaca spoljnog duga je i Export-import bank of China sa 2,7 milijardi evra i strane Vlade, čiji krediti iznose 2,5 milijardi evra.
Većina dugovanja je u evrima, čak 63 odsto, dok je 20,6 odsto u dinarima, a 11,1 odsto u dolarima. Fiksne kamate stope čine 67,9 odsto dugovanja, a varijabilne kamatne stope 32,1 odsto.
Evroobveznice su, kako je navedeno, već godinama glavni izvor finansiranja budžetskih deficita. Pre šest-sedam godina u vreme niskih kamatnih stopa to je bio i prilično jeftin način zaduživanja, pa su desetogodišnje obveznice emitovane 2019. godine u iznosu 1,55 milijardi evra nosile kupon od 1,5 odsto.
Za tri godine ove obveznice dospevaju i moraće da budu zamenjene daleko skupljim jer, na primer, evroobveznice emitovane ove godine nose kupone od 4,75 do 5,5 odsto.
Ekonomista Saša Đogović rekao je da, iako javni dug kakav je trenutno, ne predstavlja problem sam po sebi, pasivnošću institucija koje njime upravljaju može to postati.
Naveo je i da projekti u koje se trenutno ulaže novac u Srbiji, poput kupovine stranog naoružanja i izgradnje nacionalnog stadiona i delfinarijuma, neće doprineti vraćanju tog duga.
Umesto toga, Đogović predlaže preokret u ekonomskoj politici države, a taj strateški zaokret znači jasno definisana industrijska politika koja bi uključivala inovacije, predominantno visokotehnološku proizvodnju, uz jake, nezavisne, stabilne institucije bez privilegovanih igrača na tržištu.
Pored toga, kako je naveo, potrebno je realizovati određene strateške sporazume koji su potpisani sa pojedinim zemljama, i ugovarati sa drugim, u cilju privlačenja inovativnih tehnologija, kao i ulaganje u energetski sektor i ekološke projekte.
Istakao je da su IT i građevinski sektor godinama „vukli“ srpsku privredu, a iduće godine će Ekspo doprineti pojačanom rastu zbog uslužnog sektora, međutim, već naredna godina donosi neizvesnost na polju privrede.
„Tada nećemo imati te visoke stope rasta, to je nemoguće. Ukupna stopa rasta i izvoza osetno će da splašnjavaju, a već se smanjuje i priliv stranih direktnih investicija. To su sve pokazatelji koji govore o tome da je neophodan suštinski strateški zaokret u ekonomskoj politici, čija je osnovna baza rad stabilnih i nezavisnih institucija i sistemska borba protiv mita i kroupcije i promovisanje vladavine prava“, rekao je Đogović.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.