EU bi mogla da finansira centre za povratak neregularnih migranata u trećim zemljama

Evropska komisija se pod pritskom članica sprema da pojača napore za suzbijanje neregularnih dolazaka u EU i razmatra nova pravila, uključujući finansiranje centara za povratak migranata od strane Brisela, koja bi mogla da budu predstavljena u govoru o stanju Unije šefice Komisije Ursule fon der Lajen sredinom nedelje.

Očekuje se da Evropska komisija, u svetlu događaja u Seuti, dodatno pooštravanje migrantske politike EU usvoji u narednim mesecima, piše danas briselski portal Juronjuz.

Događaji krajem jula, kada je u jednom danu u špansku eksklavu Seuta ušlo oko 80.000 ljudi iz Maroka, predstavljaju dodatni pritisak na već jasnu političku inicijativu Brisela da pooštri pravila o migracijama u zakonodavstvu na nivou EU.

Uprkos velikom padu neregularnih prelazaka granica EU i broja zahteva za azil od 2023, razmatraju se nove mogućnosti za jačanje spoljnih granica i veći povratak neregularnih migranata, reklo je za Juronjuz nekoliko zvaničnika EU, diplomata i evroposlanika.

„Prizori koje smo gledali letos bili su previše uznemirujući za Evropljane“, rekao je jedan zvaničnik EU. „Sigurno mora biti najavljeno nešto značajno u vezi sa migracijama“, dodao je on.

Opcije o kojima se razgovara u Briselu međusobno se ne isključuju i Fon der Lajen bi mogla da se odluči i za više od jedne.

Prva opcija predviđa privremenu suspenziju prava na azil u slučajevima iznenadnog prispeća migranata u velikom broju.

Ako bi to bilo usvojeno na nivou bloka, članice EU više ne bi imale obavezu da obrađuju zahteve za azil ljudi koji su nelegalno ušli u EU u okolonostima poput onih u Seuti.

Po važećim pravilima, svaki strani državljanin koji se nalazi u nekoj zemlji EU ima pravo da traži azil, bez obzira na to kako je ušao u Evropu, i svaki zahtev se pojedinačno procenjuje.

Neke zemlje EU posledjih godina već su usvojile slične izmene pravila o azilu, poput Grčke u leto 2025. i Poljske u martu iste godine.

Druga opcija odnosi se na povećanje moći Fronteksa, što nije nova ideja. Fon der Lajen je obećala utrostručenje broja službenika te agencije EU za granice u julu 2024, na 30.000 ljudi.

Reforma mandata Fronteksa očekuje se do kraja godine ali su detalji nepoznati.

„Promene bi mogle da obuhvate uključivanje agencije u povratak migranata, širu saradnju sa trećim zemljama i aktivniju ulogu u nadzoru“, rekao je jedan zvaničnik Fronteksa za Juronjuz dodajući da će se konkretni predlozi verovatno znati u oktobru.

Za sada ni Fronteksov direktor Hans Leijtens nije u potpunosti upoznat sa planovima Komisije.

„Glavno pitanje je da li će Fronteks moći da preuzme kontrolu od nacionalnih vlasti u kriznim situacijama, poput one u Seuti“, rekao je za briselski portal jedan upućeni evroposlanik i istovremeno izrazio sumnju da bi to moglo da se se desi.

Fronteks bi, umesto toga, mogao da dobije ulogu u deportaciji iregularnih migranata u treće zemlje koje nisu zemlje njihovog porekla, kao što je predviđno novom uredbom o vraćanju koja treba formalno da bude usvojena na jesen.

Brisel razmatra i mogućnost da EU finansira centre za povratak migranata. Zakonodavstvo članicama daje široku autonomiju da definišu sporazume sa trećim zemljama koje bi trebalo da budu tzv. čvorišta za povratak. Inače, pet članica već je odmaklo u pregovorima sa partnerskim zemljama.

Važeća pravila ne predviđaju finansijsko učešće EU u takvim sporazumima, već se očekuje da centre za povratak finansiraju nacionalne vlade.

Novim pravilima moglo bi da bude predviđeno finansiranje centara iz budžeta EU i Komisija je predložila da se za upravljanje migracijama u periodu 2028-2034. ukupno izdvoje 74 milijarde evra.

„Većina članica zainteresovana je za projekte te vrste. Ne može se isključiti mogućnost zajedničkog finansiranja u budućnosti“, rekao je za Juronjuz jedan zvaničnik EU osvrćući se na zajedničko pismo 19 članica iz juna u kome se hvale „inovativna rešenja“ za smanjenje priliva neregularnih migranata.

Sva tri predloga, pored podrške članica, imaju podršku i Evropske narodne partije, najveće političke grupe u Parlamentu, koja bi mogla da olakša usvajanje u toj instituciji.

Očekuje se da nevladine organizacije, organizacije civilnog društva i političke grupe leve orijentacije kritikuju šta god da Fon der Lajen kaže u govoru o stanju Unije u sredu jer već oštro kritikuju poslednje Komisijine smernice migrantske politike.

„Nastaviti u istom pravcu bila bi strašna greška“, rekla je evroposlanica Zelenih Melisa Kamara za Juronjuz.