Švedska služba upozorava da su izbori u Nemačkoj i Francuskoj meta Putinovih botova

Rusija predstavlja pretnju predstojećim izborima u najvećim evropskim demokratijama i platforme društvenih mreža moraju da pojačaju borbu protiv moskovske mreže botova, upozorio je šef švedske službe za odbranu od dezinformacija.

U intervjuu za briselski Politiko, direktor Švedske agencije za psihološku odbranu Magnus Hjort rekao je da su izbori „prilika“ za informacionu ratnu mašinu ruskog predsednika Vladimira Putina da pokuša da polarizuje i podeli evropska društva.

Prema njegovim rečima, ključni cilj Kremlja je da natera birače da sumnjaju u to da li njihovi političari treba da nastave da šalju novac i oružje Kijevu tako što će plasirati lažne priče o korupciji i zloupotrebama u Ukrajini.

Hjort je rekao da on i njegov tim ne veruju da su na meti Moskve opšti izbori u Švedskoj, koji će se održati u nedelju, delom i zbog toga što je zemlja u velikoj meri ujedinjena oko politike podrške Ukrajini.

Umesto Švedske, Rusija cilja na mnogo moćnije zemlje kojima se bliže izbori, uključujući u nemačkim pokrajinama i kampanju za francuske predsedničke izbore. Partije krajnje desnice u tim zemljama, kako je rekao Hjort, smatraju se više naklonjenim Moskvi.

„Naša procena je da Rusija daje prioritet drugim izborima, drugim državama, većim zemljama u Evropi“, rekao je Hjort za Politiko.

Akteri koji imaju podršku Rusije poslednjih godina inače su ciljali Švedsku kampanjama dezinformacija i vršenja uticaja, uključujući uoči pristupanja te zemlje NATO.

Hjort je rekao da želi da platforme društvenih mreža urade više kako bi razbile mreže automatizovanih naloga koji šire dezinformacije iz inostranstva i vode kampanje uticaja.

On je rekao da misli da platforme poput Mete, TikToka i Iksa ne čine dovoljno da reše problem, da se očiste od mreža botova, dodajući da postoji prostor za unapređenje.

Društvene mreže, rekao je Hjort, imaju njihove agende – „da prave novac“. „Mi imamo drugačiju agendu. Želimo da se oslobodimo mreža botova koje ugrožavaju naše demokratije. Naravno, ni oni ih ne žele na njihovim platformama. To nije problem ali njihovo uklanjanje jeste“, rekao je direktor Agencije.

Hjort je istakao da je potrebno veće angažovanje kako bi se našao bolji način da se zaštite demokratije.

„Moramo da sarađujemo sa partnerima iz evropskih zemalja i nađemo način da efikasnije vodimo kvalitetan dijalog sa platformama“, rekao je Hjort za Politiko i dodao da njegova agencija vidi „konstantan priliv“ manipulacija informacijama i mešanja iz nekih zemalja, uključujuči Rusiju, Kinu i Iran.

On je rekao i da neke od tih kampanja treba jednostavno ignorisati, da se ne upadne u zamku. „Oni žele da se uključiš, da te naljute, da te uzbude. Žele da reaguješ, da deliš informacije koje izazivaju podele… Zato je najbolje da ostanu neprimećene“, rekao je direktor Agencije.

Hjort je naveo i primer jednog državnog aktera koji je bio odgovoran za mrežu botova sa 1.200 naloga na Iksu usmerenih na Švedsku i druge zemlje a u pokušaju da se društva podele.

Šef švedske agencije rekao je i da je njegov tim spreman da odgovori na sve izazove u poslednjim danima izborne kampanje i da blisko sarađuju sa bezbednosnim službama, izbornim organima i agencijom za civilnu zaštitu u okviru strukture uspostavljene radi zaštite demokratije.

Za sada Hjorta ne brine mogućnost da Rusije utiče na kampanju u Švedskoj i njegov tim trenutno ne vidi nikakvu koordinisanu akciju.

Najveći rizik za izbore u nedelju, prema njegovim rečima, možda je to što se ljudi previše brinu zbog ruskog uticaja.

„Možda bi strah od stranog mešanja mogao da bude jedan od najvećih problema. Moglo bi doći do preuveličavanja te pretnje, što bi nekoga moglo da navede da kaže da izbori nisu bili pošteni, odnosno da su bili meta napada. To bi moglo da ugrozi formiranje stabilne vlade posle izbora“, rekao je Hjort.