Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) je danas objavio da su jučerašnje vanredne izbore za poslanike Srbije obeležili duboka društvena polarizacija, neravnopravni uslovi za izborne učesnike i nisko poverenje u institucije i izborni proces.
U preliminarnom izveštaju su naveli da nalazi posmatrača s biračkih mesta ukazuju na ponavljanje problema u primeni procedura i zaštiti tajnosti glasanja.
Ocenili su i da „njihovo otklanjanje zahteva kontinuiran rad između izbornih ciklusa“, uz, kako su naglasili, „jasno određenu odgovornost institucija i transparentno praćenje sprovođenja preporuka“.
„Kampanju su ponovo obeležili neravnopravnost izbornih učesnika, navodi o pritiscima na birače, zloupotreba javnih resursa i praksa u kojoj se briše granica između javnih i stranačkih pozicija, posebno u prvom delu kampanje“, piše u izveštaju na sajtu CeSID-a.
Ocenili su da su izmene izbornog zakonodavstva tokom leta usvojene bez sveobuhvatnog dijaloga, uz selektivno uvažavanje preporuka ODIHR-a, prvenstveno onih koje je bilo jednostavnije sprovesti, dok su suštinske preporuke ostale neispunjene.
„Ponovo se pristupilo promeni izbornih pravila neposredno pred izbore, čime je ograničeno vreme za pripremu izborne administracije i učesnika, a i primena usvojenih rešenja u praksi ostala je ograničena“, dodao je CeSid.
Ocenjeno je i da je rad Republičke izborne komisije bio transparentan i tehnički efikasan, ali da su problemi u postupanju s prigovorima pokazali potrebu za blagovremenijom i delotvornijom zaštitom izbornog prava.
CeSid dalje piše da Ministarstvo spoljnih poslova nije obezbedilo dovoljno transparentan i jasan uvid u organizaciju glasanja u inostranstvu – „javnosti nisu bile dostupne informacije o broju prijavljenih birača, niti o razlozima i kriterijumima za određivanje biračkih mesta na kojima će glasanje biti organizovano“.
„Rekordan odziv birača u dijaspori tako je bio praćen nedovoljnom dostupnošću biračkih mesta (svega 93 za više od 100.000 prijavljenih birača), zbog čega su pojedini građani morali da prelaze i hiljade kilometara kako bi ostvarili svoje biračko pravo“, navedeno je u izveštaju.
Njihov položaj dodatno je otežala odluka RIK-a da se glasa po srednje-evropskom vremenu, kao u Srbiji.
Napomenuli su i da uvođenje novih glasačkih kabina-paravana nije bilo praćeno dovoljno jasnim i ujednačeno primenjenim uputstvima za njihovo korišćenje.
Navedeno je da su „tokom izbornog dana zabeležene nedoumice i neslaganja članova biračkih odbora o postavljanju kabina i položaju zavesa, što je na pojedinim biračkim mestima dovelo do kašnjenja u otvaranju, sukoba i prekida glasanja“, naveli su.
„Kada govorimo o radu Agencije za sprečavanje korupcije, institucionalna reakcija ostaje na nivou konstatovanja, a javni resursi i funkcije u kampanji su i dalje stajali na raspolaganju stranci na vlasti bez rizika“, piše u iozveštaju.
Ukazano je i da „Regulatorno telo za elektronske medije (REM) tokom izborne kampanje nije obezbedilo delotvoran nadzor medijskog sadržaja, budući da pokrenuti postupci nisu okončavani u zakonskim rokovima, dok izveštaji o monitoringu nisu usvojeni ni do 20. oktobra“.
CeSid je ukazao da je podeljenost Saveta onemogućila donošenje odluka, „a Informer, kao najčešće prijavljivani emiter, nije uključen u monitoring“.
Ocenili su i da „razdvajanje javne i političke funkcije ostaje jedan od ključnih problema izbornog procesa“, te da je ravnopravnost izbornih učesnika potrebno sagledati i kroz aktivnosti koje su prethodile raspisivanju izbora.
„Intenzivna kampanja SNS-a tokom leta omogućila je ovoj stranci raniju i kontinuiranu promociju, dok je u periodu od raspisivanja izbora do ostavke Aleksandra Vučića ostalo izraženo preplitanje predsedničke funkcije i stranačke kampanje“, naveo je CeSid.
Izborni dan su, kako konstatuje, obeležili velika izlaznost, gužve na biračkim mestima i tenzije unutar biračkih odbora, kao i ispred i u blizini biračkih mesta.
CeSID je zabeležio niz proceduralnih propusta i ozbiljnijih nepravilnosti koje zahtevaju postupanje nadležnih, a koje bi, u zavisnosti od utvrđenih činjenica, mogle biti osnov za ponavljanje glasanja.
„Posebno zabrinjavaju slučajevi glasanja bez odgovarajućih identifikacionih dokumenata, glasanja na pogrešnom biračkom mestu, izdavanja i ubacivanja više listića, oštećenja glasačkih kutija, kao i pretnje i sukobi“, piše u izveštaju.
Evidentirane su i indicije o kupovini glasova i pritiscima na birače, koje je neophodno dodatno ispitati.
Najčešće prijavljivane nepravilnosti odnosile su se na narušavanje tajnosti glasanja, posebno fotografisanje glasačkih listića, javno, porodično i grupno glasanje, kaže se u tekstu.
CeSID je zabeležio i vođenje paralelnih evidencija, nedoslednu primenu UV lampe i spreja, greške pri potpisivanju izvoda iz biračkog spiska i propuste u organizaciji glasanja van biračkog mesta.
Probleme s uređenjem biračkih mesta dodatno su pojačale nedoumice o postavljanju novih glasačkih kabina i korišćenju zavesa, što je na pojedinim mestima dovelo do kašnjenja u otvaranju, neslaganja članova biračkih odbora i prekida glasanja.
Reakcije biračkih odbora bile su neujednačene: dok su pojedini pravovremeno sprečavali nepravilnosti, na drugim mestima odgovarajuće postupanje je izostalo.
Konačan sud o obimu nepravilnosti i njihovom uticaju na izborni ishod CeSID će doneti posle analize kompletiranih posmatračkih izveštaja, izbornog materijala i postupaka zaštite izbornog prava.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.