Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da posle sahrane Ratka Mladića, osuđenog za genocid i druge ratne zločine u BiH, uz državne počasti u Beogradu, zvaničnici Evropske unije treba da razjasne veoma važno pitanje da li je Srbija i dalje pogodna da bude kandidat za članstvo.
„Srbija je sada na prekretnici. Znate da pristupni proces zahteva i suočavanje sa prošlošću, istinsko pomirenje. U pitanju su i vladavina prava i strateška orijentacija neke zemlje. Moramo da proverimo u kojoj je meri Srbija i dalje iskrena sa svojim evropskim putem“, rekla je Kos u intervjuu za današnji Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).
Na pitanje ko u EU to treba da utvrdi, Kos je odgovorila da će o tome prvo razgovarati sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. „Naš izveštaj o spremnosti Unije za nove članice biće završen krajem septembra i može potom da posluži kao jako dobra osnova za diskusiju u Savetu EU u oktobru“, rekla je Kos.
Kos je rekla da je „spremna da pokuša sve da bi Srbija ostala na evropskom putu, ali da je to i u srpskim rukama“, i to „ne samo političara, nego i stanovništva“, dodajući da u Srbiji uskoro predstoje i izbori.
Upitana za otkazivanje posete Beogradu zbog sahrane ratnog zločinca Ratka Mladića uz državne počasti, Kos je odgovorila: „kako se može slaviti neko ko je osuđen kao ratni zločinac?“
„Kada bi u toj situaciji putovala u Beograd gde toliki broj ljudi, a ne govorim samo o političarima, veliča ratnog zločinca, nikada više ne bi mogla da pogledam u oči majke Srebrenice“, rekla je Kos.
„Suočavanje sa prošlošću je jedna od najtežih tema sa kojima moramo da se borimo na Zapadnom Balkanu. Od rata u Bosni i Hercegovini prošla je 31 godina. Odgovornost je političkih elita da zacele rane prošlosti, umesto da svako malu na njih sipaju novu so“, rekla je Kos.
Na sugestiju da je ujedinjenje Evrope počelo pomirenjem Nemačke i Francuske, Kos je rekla da je Nemačka puno toga naučila posle Drugog svetskog rata.
„Znam da će nemački državni ministar za Evropu uskoro putovati u Kragujevac, zbog zverstava koje su Nemci tamo počinili u Drugom svetskom ratu. Zato se ne sme dogoditi da se veličaju oni koji su naneli toliko zla drugim ljudima. I ne radi se samo o ubijenima. Radi se i o onima koji su ostali živi, koji su silovani i izgubili članove porodice“, rekla je komesarka.
Govoreći o proširenju Evropske unije, Kos je rekla da su geopolitički zahtevi primorali Uniju da se odrekne logike ‘sve ili ništa’, odnosno da neka zemlja može da se pridruži EU tek kada ispuni sve uslove.
„U prošlosti smo već uveli neke elemente i za kandidate, kao što su platni sistem SIEPA ili roming. A sada želimo da idemo i korak dalje, na primer u strateškim sektorima poput energetike, saobraćaja ili kritičnih sirovina. Već sada pomažemo Moldaviji i Ukrajini da do kraja 2027. godine postanu potpuno energetski nezavisne od Rusije“, rekla je Kos.
Komentarišući predlog nemačkog kancelara Fridriha Merca o pridruženom članstvu Ukrajine u EU, Kos je rekla da je namera da se postepena integracije primeni na sve zemlje kandidate, a posebno na one kojima je potrebno više vremena.
„A sasvim je očigledno da će Ukrajini biti potrebno više vremena nego Crnoj Gori. Ali nije reč samo o njoj. Veoma cenim angažman Nemačke. Ali odlučujuće će biti šta kažu druge zemlje EU“, rekla je Kos.
Ona je rekla i da je potrebno da EU iz mađarskog blokiranja evropskog konsenzusa prilikom odlučivanja, izvuče pouke. „Moramo efikasno da obezbedimo da će nove članice trajno poštovati naša pravila i vrednosti. Zato govorimo o zaštinim odredbama koje će biti usidrene u buduće ugovore o pristupanju“, rekla je Kos.
Evropska komesarka je rekla i da Unijia mora da analizira konkretan uticaj proširenja, i da deluje u oblastima u kojima bi prijem novih članica mogao da bude štetan za sadašnje.
„O tome ćemo krajem septembra predstaviti jedan dokument. Sledeće godine u Evropi predstoje važni izbori, koji će dati svoj pečat i svim budućim odlukama o proširenju“, rekla je Kos, dodajući da bi izborni uspeh evroskeptika, kakav je mogao nedavno da se vidi na pokrajinskim izborima u Nemačkoj, znatno otežao proces proširenja.
Dodala je, međutim, da i evroskeptici traže više stabilnosti, bolje upravljanje migracijama i bolje izglede za privredni razvoj.
„Snažnija Evropa znači i bolju zaštitu interesa naših građana. Proces proširenja nam pruža sjajnu priliku da razgovaramo i o sebi samima“, rekla je Marta Kos.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.