Evropljani žele ujedinjenu Evropu ali se pitaju da li je ostvariva

Velika većina Evropljana želi snažnu, ujedinjenu i nezavisnu Evropu ali se pita da li to može da se postigne, pokazala je nova studija koja sugeriše da kriza poverenja širom kontinenta stvara plodno tlo za krajnje desničarske narative o propadanju.

Izveštaj zasnovan na odgovorima 5.800 ispitanika iz Francuske, Nemačke, Italije, Holandije, Poljske i Velike Britanije i analizi načina na koji se u Evropi razgovara o politici i medijima u 15 zemalja prikazuje ambicioznu ali razočaranu evropsku javnost, preneo je danas britanski dnevnik Gardijan.

Istraživanje je pokazalo da je 68 odsto ispitanih govorilo o Evropi u smislu „opšteg pogoršanja ili gubitka normalnosti“ dok samo 12 odsto sadašnji trenutak vidi kao vreme „evropskog buđenja i obnove“.

Kao vodeće izazove pred Evropom 43 odsto ispitanika vidi rat, 33 odsto ekonomske pritiske a 29 odsto potrebu za većom autonomijom. Međutim, 74 odsto je reklo da se Evropa ne nosi dobro sa tim izazovima a 56 odsto misli da je njena budućnost „u opasnosti“.

Problem nije, kako se navodi, manjak ambicije i gotovo tri četvrtine ispitanih ima snažnu evropsku viziju jedinstva i političke integracije, bezbednosti ili prosperiteta dok samo 13 odsto govori o „manje Evrope“ ili raspadu EU.

Istraživač Evropskog saveta za spoljne poslove (ECFR) Pavel Zerka smatra da problem nije u tome što ljudi više ne žele jaču Evropu, „već u tome što više ne veruju da je ostvariva“, preneo je Gardijan.

Zerka je rekao da ljudi mogu da zamisle Evropu kakvu žele ali da im je teško da zamisle put „do mesta na kome žele da bude“. „To su pitanja politike, ne samo komunikacije“, dodao je Zerka.

Nedelju dana pred govor o stanju Unije predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, EU je, rekao je Zerka, potrebno „manje velikih obećanja“ a više „dokaza putanje“ Unije.

U studiji su evropski birači klasifikovani u četiri kategorije – pozitivne (19 odsto), negativne (39 odsto), nepovezane (12 odsto) i nesigurne (31 odsto).

Pozitivni tekuću krizu vide kao katalizator snažnije, više integrisane EU, negativni veruju da su najbolji dani Evrope prošli, nepovezani su generalno apatični a nesigurni dele proevropske vrednosti ali sumnjaju u sposobnost kontinenta da odlučno deluje.

Gotovo polovina ljudi u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji, kao i gotovo svi glasači krajnje desnice, poput nemačke AfD, francuskog Nacionalnog okupljanja, holandske PVV i britanske Reforme, u grupi su negativnih, pri čemu 83 odsto govori o Evropi u smislu gubitka i pada.

Navodi se i da je trećina ispitanika u svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem u odgovorima spomenula „evropsku sporost“ a gotovo trećina ukazala na nesposobnost bloka da ostane pri svom stavu kada se suoči sa moćnim akterima, pri čemu su kao posebno ponižavajuće ocenili nedavne carinske ustupke Unije Donaldu Trampu.

Zerka je rekao da je grupa nesigurnih ključna za buduću putanju Evrope i da lideri treba da se obraćaju njima umesto da „propovedaju pozitivnima ili se klanjaju negativnima“.

Za razliku od tvrdih evroskeptika, nesigurni glasači snažno su emotivno povezani sa evropskim projektom ali su otuđeni institucionalnom inercijom, birokratijom i percipiranom geopolitičkom slabošću.

Prema rečima Zerke, ponovno osvajanje onih koji su sumnjičavi zahtevalo bi od političara da pokažu da zajednička evropska akcija može da reši domaće krize, od energetske sigurnosti i odbrane, do klimatskih promena i krize oko troškova života.