Država će ponovo morati da otkupljuje zemljište zbog širenja Beograda na vodi

Država će, zbog širenja naselja „Beograd na vodi“ na novobeogradsku obalu Save, morati da otkupljuje mnoge parcele od privatnih kompanija i građana, obavio je danas portal Nova.rs.

Te parcele su obuhvaćene izmenama Prostornog plana za taj projekat koji je odnedavno na javnom uvidu. Kako se može videti u Katastru, zemljište koje će biti deo naselja „Beograd na vodi“ sa novobeogradske strane, u vlasništvu je Jugoslovenskog rečnog brodarstva, Mostogradnje, kompanija Ratko Mitrović, Zepter Shipyard, Comtrade i drugih.

Iza njih, kako je navedeno, stoje poznati biznismeni.

Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije pre više od nedelju dana oglasila je javni uvid u nacrt izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) za projekat „Beograd na vodi“ koje se najvećim delom odnose na širenje ovog naselja na novobeogradsku obalu Save.

Izmenama Plana koji je na javnom uvidu do 28. avgusta područje na koje se širi naselje „Beograd na vodi“ raste sa 330 na 347,22 hektara, a težište izmena je leva obala Save između Mosta Gazela i Mosta na Adi.

To zemljište je zasad zauzeto šljunkarama i betonskim bazama, a po navodima iz izmena Prostornog plana, tu će biti nova gradska zona sa zelenilom za stanovanje i za poslovanje. Planira se izgradnja čak 558.000 kvadratnih metara stambenog i komercijalnog prostora, dok su maksimalne dozvoljene visine budućih objekata od čak 85 do 100 metara.

Izmenama Plana, „Beograd na vodi“ biće veći za 65 celih  katastarskih parcela i delova još 14. Dobar deo njih u vlasništvu je države i Grada Beograda, a deo je u vlasništvu privatnih firmi i građana. Deo njih ima pravo korišćanja tog zemljišta.

Među njima je Jugoslovensko rečno brodarstvo koje je krajem 2024. privatizovano. Kupile su ga tada četiri firme – Karin Komerc, koji je bio anagažovan na kontroverznom projektu rekonstrukcije i modernizacije pruge od Novog Sada do državne granice sa Mađarskom i koji je po tom osnovu prihodovao oko 162 miliona dolara, zatim Sani eco vita, Raccacop i NS Square gradanja.

U izmenama Plana navode se dve parcele koje pripadaju JRB-u, a koje će biti deo „Beograda na vodi“. Njihova ukupna površina prelazi 14.000 kvadratnih metara.

Na novobeogradskoj obali Save, na koju će se raširiti „Beograd na vodi“ su i parcele u vlasništvu Filipa Jankovića Ceptera, odnosno njegove firme Zepter Shipyard Immo. Jedna je u zajedničkoj svojini sa državom i ima površinu od oko 4.800 kvadratnih metar, dok će druga biti samo delimično obuhvaćena. Ona ima oko 186.000 kvadratnih metara i Zepter na njoj ima samo pravo korišćenja, po podacima Katastra.

Suvlasnik te parcele je Comtrade Real Estate, čiji je vlasnik Veselin Jevrosimović, kao i građevinsko preduzeće Rad u stečaju. Deo imovine Rada je kupio Miroslav Mišković, odnosno njegova kompanija Delta, ali nije poznato da li i ove parcele.

Među obuhvaćenim zemljištem je i parcela Mostogradnje, površine veće od 21.000 kvadratnih metara, koja tu ima pravo korišćenja, ali novi vlasnici po zakonu lako mogu da konvertuju to pravo u svojinu. To preduzeće kupila je firma Mostogradnja ing, čiji su krajnji vlasnici Ivan Bošnjak i Stojan Vujko, koji stoje iza Milenijum tima.

Na spisku parcela koje su u obuhvatu plana proširenog „Beograda na vodi“ su i one koje koristi preduzeće Ratko Mitrović AD Kragujevac, zatim firma Beton plus, iza koje stoji kompanija Marera Property Management čiji su vlasnici kompanije sa Kipra. I zemljište firmi Top level CMS, Auto kuće Gudalović, Cargo logističkog centra brodogradilište.., takođe je obuhvaćeno ovim planom.

Ranije je najavljeno da će „Beograd na vodi“ da se proširi i na prostor Beogradskog sajma. Tu će biti naselje „BW Marina“, s kulom visokom 120 metara i operskom scenom u rekonstruisanoj sajamskoj Hali 1, koja je pod zaštitom države. Za puređenje sajamskih hala 2, 3 i 4 ta kompanija je najavila arhitektonski konkurs.

Vlada Srbije je 13. avgusta registrovala preduzeće „Sava Properties 2026 d.o.o.“ koje je na istoj adresi kao i „Beograd na vodi“, a koje je preuzelo više od 16 hektara zemljišta i većinu hala „Beogradskog sajma“.

Vrednost te imovine Gradski zavod za veštačenje je procenio na 116,5 miliona evra.

Istraživanje nedeljnika Radara je pokazalo da je ta cifra za oko 59 miliona evra niža od tržišne vrednosti i da bi država mogla da bude oštećena za najmanje toliki iznos ukoliko odluči da parcele i poslovni prostor na Sajmu po toj ceni proda „Beogradu na vodi“, piše Nova.rs.