Na današnji dan 24. avgust

Na današnji dan 24. avgust 1991. Parlament Ukrajine proglasio je nezavisnost od SSSR.

79 – U erupciji vulkana Vezuva nestali su rimski gradovi Pompeja, Herkulanum i Stabija, a hiljade ljudi su poginule. Otkrivena vekovima kasnije i delimično otkopana, Pompeja dobro očuvana ispod vulkanskog pepela i lave, svedočanstvo je o životu i kulturi drevnih Rimljana.

410 – Vizigotski kralj Alarik ušao je u Rim i posle tri dana pljačkanja nastavio ka južnoj Italiji sa namerom da pređe u Afriku, ali je na tom putu umro.

1572 – U noći praznika Svetog Vartolomeja u Parizu je počeo pokolj hugenota (francuski protestanti), u kojem je do septembra pobijeno oko 70.000 ljudi širom Francuske. Smatra se da je nalog za pokolje u „Vartolomejskoj noći“ dala Katarina Mediči (Catherine de Medicis), majka francuskog kralja Šarla IX (Charles) u dogovoru s papom Grgurom XIII.

1814 – Britanci su u drugom anglo-američkom ratu zauzeli, spalili i razorili Vašington.

1872 – Rođen je engleski pisac i karikaturista Maks Birbum (Max Beerbohm), majstor satire i ironije („Zulejka Dobson“, „Božićni venac“, „Srećni licemer“).

1893 – Požar u južnom delu Čikaga ostavio je bez domova 5.000 ljudi.

1899 – Rođen je Argentinac Horhe Luis Borhes (Jorge, Borges), jedan od najvećih pisaca 20. veka, koji je presudno obeležio hispanoameričku literaturu i snažno uticao na mnoge pisce u celom svetu („Univerzalna istorija beščašća“, „Maštarije“, „Devet eseja o Danteu“).

1914 – Završena je Cerska bitka u kojoj je vojska Srbije, pod komandom Stepe Stepanovića, potukla austrougarsku i odnela prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu. Stepa Stepanović je dobio čin vojvode.

1922 – Arapske zemlje su na sastanku u Nablusu odbacile odluku Društva naroda da Velikoj Britaniji poveri mandat za Palestinu.

1929 – Rođen je vođa Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Arafat (Yasser) koji se posle dugogodišnje oružane borbe ocenjenjene i kao teroristička aktivnost, opredelio za rešavanje palestinsko-izraelskog sukoba pregovorima. Zajedno s Abu Džihadom osnovao je 1964. Fatah, koji je postao najjača frakcija u okviru PLO. Pet godina kasnije izabran je za predsednika Izvršnog komiteta PLO.

1936 – U staljinističkim čistkama streljan je ruski revolucionar Lav Borisovič Rozenfeld (Kamenjev), pošto je prethodno na montiranom suđenju proglašen „neprijateljem naroda“. Bio je jedan od glavnih lidera Sovjetskog Saveza posle Oktobarske revolucije 1917. Posthumno je rehabilitovan.

1954 – Predsednik Brazila Žetulio Vargas (Getulio) izvršio je samoubistvo tokom teške političke krize u zemlji, do koje je došlo zbog pokušaja ubistva istaknutog opozicionara Karlosa Laserde (Carlos Lacerda).

1954 – Predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer (Dwight Eisenhower) potpisao je akt o stavljanju američke Komunističke partije van zakona.

1968 – Francuska je izvela prvu probu hidrogenske bombe u južnom Pacifiku i postala peta nuklearna sila u svetu.

1975 – Smrtna presuda šefu grčke vojne hunte Georgiosu Papadopulosu (Papadopoulos) i još dvojici vođa vojnog udara 1967. zamenjena je doživotnim zatvorom.

1976 – Dvojica sovjetskih kosmonauta vratila su se na Zemlju posle 48 dana u njenoj orbiti, tokom kojih su u specijalnoj kosmičkoj laboratoriji izveli niz opita.

1989 – Premijer Poljske postao je Tadeuš Mazovjecki (Tadeusz Mazovwiecki), prvi nekomunistički u zemljama prosovjetskog Varšavskog pakta od 1940.

1991 – Predsednik SSSR Mihail Sergejevič Gorbačov dao je ostavku na mesto šefa Komunističke partije i zatražio da Centralni komitet donese odluku o raspuštanju partije osnovane pre 93 godine, koja je tada imala 16 miliona članova.

1994 – Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija su postigli sporazum da Palestinci na okupiranoj Zapadnoj obali dobiju autonomiju u prosveti, zdravstvu, poreskoj politici, socijalnoj zaštiti i turizmu.

2003 – Umro je Vilfred Teziger (Wilfred Thesiger) koji je prešao Arabijsku pustinju na kamili i napravio mape kretanja Maršanskih Arapa u Iraku.

2004 – U svojoj bazi Gvantanamo Bej na Kubi, SAD su formirale svoj prvi sud za ratne zločine od Drugog svetskog rata i formalno optužile Salima Ahmeda Hamdana, Jermenca, koji je navodno bio vozač Osame bin Ladena, za saučesništvo u ubistvima i terorističkim akcijama.

2009 – Koncert američke pop-pevačice Madone održan je na beogradskom Ušću pred oko 40.000 posetilaca.

2014 – Preminuo britanski glumac i režiser Ričard Atenboro (Richard Attenborough). Atenborou je režirao film „Gandi“, za koji je dobio osam Oskara, a njegova najpoznatija uloga je u filmu „Veliko bekstvo“ (The Great Escape).

2016 – U zemljotresu magnitude 6,2 koji je pogodio centralni deo Italije, poginulo je 290 ljudi.

2019 – Preko 1.600 požara zahvatilo je amazonsku prašumu, a od januara širom Brazila zabeležena su 78.383 požara, više od polovine na području Amazona.