PPP iz Kragujevca: Radnici rade u teškim uslovima, a partijsko zapošljavanje je problem

Saopštenje koje potpisuje Pokret za promene i progres, prenosimo u celosti:

„Leto je, po pravilu, rezervisano za godišnje odmore. Mnoge velike firme tada idu na kolektivne odmore, dok većina drugih radnika koristi odmor individualno. Ali ni ovogodišnji odmor, kao ni prethodni, ne može da sakrije niti da reši dileme i probleme sa kojima se radnici svakodnevno suočavaju. A ti problemi su, manje više, svuda isti.Radnici u Srbiji, pa tako i u Kragujevcu, često rade u veoma teškim uslovima. Za svoj rad, međutim, u velikom broju slučajeva dobijaju primanja koja nisu dovoljna da sebi i svojim porodicama obezbede pristojan i dostojanstven život. Snalaženje, pomoć sa sela, porodice i trećih lica postali su gotovo neizbežan način preživljavanja. Nemanje se tako preliva sa jedne strane na drugu, a država ćuti i posmatra.

Država je, međutim, dužna da poštuje i sprovodi sopstvene zakone. Umesto toga, dozvoljava da velika preduzeća, poput „Zastava oružja“, sa više hiljada zaposlenih, ne izmiruju obaveze i doprinose koje zakon propisuje. Takvo kršenje zakona je nedopustivo. Još je gore što se ovakve stvari događaju u sistemu koji bi upravo država morala da kontroliše. Ako fabrika ne može da izmiruje svoje obaveze, onda je pitanje njene likvidnosti ozbiljno, a sa njim i pitanje sigurnosti zaposlenih. O uslovima rada, poštovanju mera zaštite i opremljenosti radnika u takvim okolnostima gotovo da više nije ni potrebno govoriti.

Istovremeno, državna preduzeća, javna i javna komunalna preduzeća i ustanove preplavljeni su ljudima koji do posla dolaze po partijskim preporukama vladajuće SNS. Stručnost, znanje i sposobnost često su potisnuti partijskom knjižicom i lojalnošću. Zapošljavaju se ljudi bez odgovarajuće stručne spreme, nedovoljno obučeni, uz nedovoljne, a neretko i potpuno netipične prekvalifikacije. Uslov za posao postala je lojalnost SNS-u. A oni koji su već zaposleni? Oni trpe pritiske. Od njih se očekuje da podržavaju ljude na vlasti, da učestvuju u političkim aktivnostima i da svoju egzistenciju vezuju za političku poslušnost. O tome se već otvoreno govori i piše u mnogim medijima. Radno mesto, umesto da bude pravo stečeno radom i znanjem, Ustavom zagarantovano, postaje sredstvo političke kontrole.

Posebna, ali nimalo mala grupa radnika jeste ona koja je zaposlena „na određeno“. Njima se ugovori produžavaju na jedan do tri meseca, pa čovek koji radi ne zna da li će za nekoliko nedelja i dalje imati posao. Rad preko tzv. omladinskih zadruga, koje su često samo paravan za fantomska preduzeća, dodatno usložnjava i otežava njihov položaj. Takvi radnici ne mogu normalno da planiraju život. Ne mogu sa sigurnošću da planiraju porodicu, stan, kredit, školovanje dece ili bilo koji drugi običan životni plan. Čovek koji ne zna da li će za tri meseca imati posao ne može biti slobodan čovek.

A onda dođu izbori. Odjednom se ministri svega i svačega sete radnika. Aktiviraju se u nesebičnoj brizi za njihovu budućnost. Na stolu su obećanja, planovi za sutra, pomoć, povećanja i novi programi. Novi minimalac je „nikad veći“, a kupovna moć radnika ipak nikad manja. Sve se ponovo svodi na iste lepe reči, velika obećanja i neizostavni sarkazam kako nam, eto, i Nemačka zavidi na uspesima, platama i dobrom životu.

Pokret za promene i progres (PPP), kao organizacija lokalnog karaktera, nakon izbora u Kragujevcu želi da promeni odnos prema radu i radnicima. Rad mora ponovo da bude merilo vrednosti, a ne politička podobnost. Poštovanje zakona, rad i odgovornost biće osnov rada u Gradskoj upravi, javnim preduzećima, ustanovama i svim gradskim sistemima.Bez privilegovanih. Bez partijskih kadrova iznad zakona. Bez onih koji imaju sve i onih kojima je oduzeto i ono osnovno pravo- pravo na dostojanstven rad i život.

SNS je svestan da je izgubio podršku radnika. Zato sada kratkoročnim i iznuđenim potezima pokušava da smanji nezadovoljstvo. Ali radnici vide razliku između predizbornog obećanja i stvarnog života. Osećaju je svakog dana kada prime platu, plate račune i odu u prodavnicu.

Zato ovaj pokušaj neće uspeti. Radnici ne traže milostinju. Ne traže privilegije. Ne traže prazna obećanja. Radnici biraju izvestan, siguran i dostojan život. A to im ova vlast nije obezbedila.

Pokret za promene i progres Zoran Mladenović“