Pojačana opasnost od kombinacije toplote i vlažnosti godinama je potcenjivana posebno u slučaju zdravlja starijih osoba, navodi se danas u studiji koju je sproveo Univerzitet Stanford.
Studija ističe nedostatke modela istraživanja, koji su se dugo zasnivali na mladim, zdravim pojedincima. Pitanje visoke temperature ostalo je odvojeno od nivoa vlažnosti, čija kombinacija predstavlja značajan faktor rizika za najranjivije populacije.
Da li je nauka u potpunosti shvatila rizike toplote za ljude, upitali su istraživači u studiji danas objavljenoj u časopisu Lanset (The Lancet Planetary Health) a koja sugeriše da će globalno zagrevanje u narednim decenijama izložiti starije osobe još opasnijem porastu temperatura nego što se ranije očekivalo.
Američki istraživači na Univerzitetu Stanford smatraju da je to pitanje važno jer Evropa i Severna Amerika doživljavaju izuzetno vruće leto.
Francuska je ove godine bila jedna od zemalja koje je najteže pogodila abnormalna toplota, sa nekoliko toplotnih talasa, uključujući i jedan neviđenih razmera krajem juna, što je rezultiralo porastom mortaliteta.
Istraživači Stanforda su pokušali da utvrde u kojoj meri će klimatske promene izložiti starije ljude nepodnošljivim nivoima temperature do 2100. godine.
Ta oblast istraživanja je već dobro uspostavljena. Međutim, istraživači upozoravaju da su prethodne studije izgleda značajno potcenile rizike sa kojima se suočavaju stariji ljudi.
„Nepodnošljiva vrućina će jače pogoditi, uticati na više ljudi i trajati duže. Krivac je ključni indikator: temperatura u kombinaciji sa vlagom“, navodi se u studiji.
Dodaje se da nepodnošljiva vrućina predstavlja visoku temperaturu i visok stepen vlažnosti, dok su se do sada ranije studije bavile tom temom ali sa mladim i zdravim ispitanicima.
Pragovi podnošenja vrućine sa vlagom se pomera kod starijih osoba. Novija istraživanja, koja su uključivala starije ljude, pokazuju da su opasnosti za ovu starosnu grupu bile potcenjene i da je rizik mnogo veći.
Autori studije su zaključili da će nepodnošljiva vrućina pogoditi mnogo više ljudi nego što se ranije procenjivalo, u mnogo većem obimu i tokom dužeg perioda.
Naučnici su naglasili da su zemlje koje su najviše izložene riziku one u kojima veliki delovi stanovništva nemaju sredstva da se zaštite od vrućine.
Studija posebno pominje Indiju, Pakistan, Bangladeš, Mjanmar i Niger.
Autori pozivaju na mere za olakšavanje pristupa alatima kao što je klimatizacija i za smanjenje emisije ugljenika.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.