Evropskim rekama je proteklog leta proteklo najmanje vode od kako se vodi statistika 1992. godine, a mora koja okružuju evropski kontinent bila su 2026. godine neuobičajeno topla, saopštila je u petak klimatska služba Evropske unije Kopernikus.
U julu i avgustu je na većini većih evropskih reka na godišnjem nivou zabeležen protok vode i vodostaj koji je bio rekordno, ili gotovo rekordno mali, uključujući Rajnu, Dunav, Loaru i Senu, saopštila je služba Evropske unije, koja pomoću mreže satelita beleži klimatske promene.
Takav hidrološki razvoj, kako se navodi, predstavljao je veliki problem za navodnjavanje, hlađenje nuklearnih reaktora, raspoloživost pitkom vodom i hidroelektrane, što samo demonstrira tesnu vezu između klimatskih promena, geopolitičkih izazova i energetske bezbednosti.
Deo službe Kopernikus sa sedištem u Bonu je u izveštaju naveo i rekordne, ili gotovo rekordne temperature mora duž većeg dela evropskih atlantskih obala i na zapadnom i srednjem Mediteranu. Te temperature viših morskih slojeva bile su praćene jakim, pa i izuzetnim maritimnim talasima toplote.
Prema navodima Kopernikusa, takvi talasi utiču na priobalna područja tako što sprečavaju prirodno hlađenje tokom noći i povećavaju vlažnost vazduha, prenela je agencija dpa.
Podaci klimatske službe EU pokazuju i da je leto 2026. godine bilo treće po redu najtoplije u celoj Evropi i najtoplije od početka merenja u Zapadnoj Evropi.
Zapadna Evropa je zabeležila prosečnu temperaturu od 21,7 stepeni Celzija, što je 2,5 stepena više od proseka između 1991. I 2020. godine.
Zbog vrućine podstaknute klimatskim promenama, najbrže zagrevajući kontinent na svetu, pretrpeo je niz toplotnih talasa koji su počeli neuobičajeno rano na proleće, kada su oboreni temperaturni rekordi i izazvane desetine hiljada prekomernih smrtnih slučajeva.
Kopernikus je zabeležio i dužinu trajanja i geografski obuhvat vrelog talasa. Na najmanje 60 odsto teritorije Zapadne Evrope zabeleženo je 17 dana sa temperaturom višom od 30 stepeni, u poređenju sa 11 dana 2003. i sedam dana 2025. godine.
Oko 80 odsto kontinenta pretrpelo je "jaki" toplotni stres, ili osećaj da su temperature iznad 32 stepena Celzijusa, što se dogodilo rekrodan 41 dana do kraja sezone.
"Ono što se ističe za 2026. godinu je da vrućina nije bila samo izuzetna po svom intenzitetu, već i po svojoj geografskoj rasprostranjenosti", rekla je Samanta Berdžes (Samantha Burgess) šefica za klimu u Evropskom centru za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF), sa sedištem u Bonu.
"Leto 2026. pokazalo je kako toplotni stres postaje istovremeno rasprostranjeniji i uporniji", rekla je Berdžes i dodala da je to globalno glavni uzrok smrtnosti vezane za vremenske prilike.
Četiri od 10 najvećih evropskih toplotnih talasa dogodila su se ovog leta, rekla je Berdžes u brifingu za novinare, mada se toplotni talas iz avgusta 2003. i dalje vodi kao najjači ikad zabeležen, prenele su agencije.
Uslovi za suše se povećavaju poslednjih 45 godina u Evropi. Do kraja avgusta suša je pogodila gotovo polovinu Evrope, rekla je Berdžes.
"To je jedna od definišućih karakteristika leta ove godine, da nije zabeležen samo jedan rekord. To je način na koji su se više rekorda javila širom klimatskog sistema", rekla je ona.
Dugotrajna suša i toplotni talasi uticali su i na vanredno intenzivnu sezonu šumskih požara. Do 2. septembra je opožarena površina u Evropskoj uniji bila govoto dvostruko veća od proseka koji je važio za period između 2006. i 2025. godine, a posebno su bile pogođene Španija i Francuska. Šumski požari izazvali su ogromne štete i izložili million ljudi opasnom zagađenju vazduha, navela je služba EU Kopernikus.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.