Na današnji dan 14. avgust

2000 – Ruska pravoslavna crkva proglasila je za svece poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova i članove njegove porodice, koji su ubijeni tokom Oktobarske revolucije, 1918. godine.

1385 – Pobedom u bici kod Alžubarote, Portugalci su sprečili pokušaj invazije kralja Kastilje Huana I (Juan), čime je osigurana nezavisnost Portugala.

1457 – Gutenbergova štamparija u Majncu izdala je prvu štampanu knjigu u boji. „Majnciški psaltir“ bio je štampan u crvenoj i crnoj boji.

1777 – Rodjen je danski fizičar Hans Kristijan Ersted (Christian Oersted), osnivač nauke o elektromagnetizmu. Otkrio je magnetski učinak električne struje i po njemu je nazvana jedinica za jačinu magnetskog polja u elektormagnetskom CGS sistemu (Oe).

1784 – Na ostrvu Kodijak pored Aljaske osnovana je prva ruska kolonija. SAD su od Rusije 1867. kupile Aljasku za 7,2 miliona dolara.

1867 – U pokušaju da stvori veliki balkanski savez protiv Otomanskog carstva, knez Srbije Mihailo Obrenović sklopio je ugovor sa Grcima.

1893 – U Francuskoj su, prvi put u svetu, uvedene registarske tablice za motorna vozila.

1900 – Snage evropskih velesila, SAD i Japana, zauzele su Peking, čime je okončan „Bokserski ustanak“ u Kini. Cilj ustanka je bio proterivanje stranaca iz Kine i domaćih hrišćana kao eksponenata stranih ugnjetača.

1920 – U Beogradu je potpisan ugovor o stvaranju „Male Antante“, vojno-odbrambenog saveza Čehoslovačke i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca protiv restauracije Habsburgovaca i revizionističkih težnji Madjarske posle Prvog svetskog rata. Savezu je 19. avgusta pristupila i Rumunija.

1934 – U prvi nacistički koncentracioni logor Dahau, kod Minhena, dovedeni su prvi zatvorenici, protivnici režima Adolfa Hitlera. Kasnije je, u Drugom svetskom ratu u tom logoru ubijeno 70.000 zatočenika iz okupirane Evrope.

1941 – Britanski premijer Vinston Čerčil (Winston Churchill) i predsednik SAD Frenklin Rozevelt (Franklin Roosevelt) potpisali su „Atlantsku povelju“, kojom su se založili za pravo svakog naroda da izabere vlast u svojoj zemlji i da se izjašnjava o teritorijalnim promenama. Ta povelja kasnije je uključena u Povelju UN.

1945 – Japan je prihvatio savezničke zahteve za bezuslovnu kapitulaciju, čime je okončan Drugi svetski rat. Kapitulacija je potpisana 2. septembra na američkom bojnom brodu „Misuri“ u Tokijskom zalivu.

1947 – Formirana je država Pakistan, nastala po završetku britanske vladavine u regionu i podele azijskog potkontinenta na islamski Pakistan i Indiju naseljenu pretežno Hindusima. Pakistan je bio podeljen na dva dela, Zapadni i Istočni, koji je kasnije postao nezavisna država Bangladeš.

1949 – U Zapadnoj Nemačkoj su održani prvi izbori posle Drugog svetskog rata. Konrad Adenauer je postao prvi kancelar Zapadne Nemačke.

1956 – Umro je nemački pisac Bertolt Breht (Brecht), jedan od najvećih dramskih autora i teoretičara pozorišta 20. veka. Svetsku slavu stekao je „Prosjačkom operom“, za koju je muziku napisao nemački kompozitor Kurt Vajl (Weill). Po povratku u Nemačku 1949, koju je napustio 1933. kada su nacisti došli na vlast, osnovao je u tadašnjem Istočnom Berlinu čuveno pozorište „Berlinski ansambl“ („Kavkaski krug kredom“, „Majka hrabrost“).

1969 – Vlada Velike Britanije odobrila je ulazak britanskih trupa u Severnu Irsku da bi sprečila eskalaciju sukoba između katolika i protestanata.

1970 – SFR Jugoslavija i Vatikan obnovili su pune diplomatske odnose posle 18-godišnjeg prekida.

1980 – Počeo je štrajk radnika u poljskom brodogradilištu u Gdanjsku. Radnički protesti ubrzo su se proširili na celu zemlju i doveli do velikog društvenog preokreta u Poljskoj, a značajno su uticali i na promene u ostalim komunističkim zemljama istočne Evrope.

1986 – U Pakistanu je izbila pobuna protiv vlasti predsednika Zije ul Haka (Zia ul-Haq). Nekoliko ljudi je ubijeno, a lider opozicije Benazir Buto (Bhutto) je uhapšena.

1988 – Umro je italijanski konstruktor sportskih automobila Enco Ferari (Enzo Ferrari).

1996 – Južnoafrička Nacionalna partija, nosilac politike aparthejda u Južnoj Africi, u parlamentu je prešla u opozicione klupe, posle 48 godina.

2000 – Ruska pravoslavna crkva proglasila je za svece poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova i članove njegove porodice, koji su ubijeni tokom Oktobarske revolucije, 1918. godine.

2000 – Savet bezbednosti UN doneo je rezoluciju o formiranju posebnog suda za zločine počinjene tokom građanskog rata u Sijera Leoneu.

2004 – Umro je poljski pisac i nobelovac Česlav Miloš (Czeslaw Milosz) koji je skoro 30 godina proveo u egzilu. Zbirka eseja o totalitarizmu „Zarobljeni um“ donela mu je svetsku slavu i priznanje.

2005 – Svi putnici i članovi posade (ukupno 121 osoba) poginuli su kada se avion „Boing 737“ kiparske kompanije „Helios erlajnz“ srušio se u Grčkoj.

2006 – U 5.00 po Griniču (Greenwich) počelo je primirje izmedju Izraela i Libana koji su prihvatili Rezoluciju 1701 Ujedinjenih nacija i okončali medjusobne vojne sukobe. Rat u Libanu izbio je 12. jula kada su gerilci Hezbolaha oteli dvojicu izraelskih vojnika, a Izrael odgovorio napadima na Liban.

2008 – Poljska i SAD parafirale su u Varšavi sporazum o razmeštanju američkog antiraketnog štita u Poljskoj.

2010 – Umro je fotograf Herman Leonard, poznat po crno-belim fotografijama džez velikana poput Bili Holidej, Djuka Elingtona, Čarlija Parkera, Luisa Armstronga, Majlsa Dejvisa i Frenka Sinatre.

2012 – Umro je šahovski velemajstor Svetozar Gligorić, nosilac 13 medalja sa šahovskih olimpijskih igara (dve zlatne, šest srebrnih i pet bronzanih).

2013 – Vlasti Egipta uvele su jednomesečno vanredno stanje i policijski čas u 13 oblasti zbog sukoba snaga bezbednosti i pristalica svrgnutog predsednika Mohameda Morsija u kojima je oko 200 ljudi izgubilo život.

2014 – Vlasti Gvineje, jedne od zemalja pogodjenih epidemijom ebole, uvele su vanredno stanje zbog hemoragične groznice koja je ubila više od 1.000 ljudi.

2015 – Kuba i Amerika su obnovile diplomatske odnose i na zgradi ambasade SAD u Havani podignuta je američka zastava, 54 godine nakon što je spuštena i skinuta usled prekida saradnje dve zemlje.

2017 – U poplavama koje su pogodile Fritaun, glavni grad Sijera Leonea, stradalo je više od 310 osoba.

2018 – U Djenovi su poginule 43 osobe kada se urušio deo vijadukta na italijanskom autoputu A10.

2021 – U zemljotresu jačine 7,2 stepeni po Rihteru koji je pogodio Haiti poginulo je više od 2.200 ljudi.

2022 – U požaru u koptskoj hrišćanskoj crkvi u glavnom gradu Egipta Kairu poginula je 41 osoba.

2025 – Tokom protesta u više gradova Srbije prema zvaničnim informacijama privedeno je 114 osoba, podnete 34 krivične i 28 prekršajnih prijava. Studenti i građani su osudili brutalne napade policije na demonstrante, posebno u Valjevu gde je 60 osoba zatražilo medicinsku pomoć.