Savez slobodnih sindikata Srbije saopštio je danas da je uputio nadležnim državnim institucijama Predlog zakona o borcima za slobodu, ratnim vojnim invalidima, civilnim žrtvama rata i članovima njihovih porodica.
Kako je navedeno, osnovno načelo predloga je da borac za slobodu ne bude tretiran kao socijalni slučaj, već kao lice od posebnog društvenog poštovanja i nacionalnog priznanja Republike Srbije.
Predlogom je predviđeno mesečno nacionalno priznanje bez imovinskog cenzusa za borce koji navrše 60 godina, a predloženi iznosi su 30 odsto najniže penzije za borce prve kategorije, 20 odsto za drugu i 15 odsto za treću kategoriju.
Za borca koji nema dovoljno sredstava za život predviđen je i dopunski borački dodatak, tako da njegov ukupan lični prihod nakon isplate dodatka ne može biti niži od 120 odsto najniže penzije u Srbiji.
Predlogom je predviđeno i da se vreme neposrednog borbenog angažovanja računa u penzijski staž u dvostrukom trajanju, kao i da mobilisanom licu ne nastane praznina u penzijskom stažu zbog učešća u ratu.
Ako doprinosi nisu uplaćeni, obavezu njihovog regulisanja preuzela bi država, dok su za borce prve kategorije sa najmanje 15 godina staža predviđeni povoljniji uslovi za ostvarivanje starosne penzije nakon 60. godine.
Predlogom je predviđeno da svaki borac nakon 50. godine ima pravo na besplatan sistematski zdravstveni pregled jednom godišnje, dok bi ratni vojni invalidi i borci neposrednog borbenog dejstva 1999. godine to pravo imali bez obzira na godine života.
Predviđeni su i posebni programi kardioloških pregleda, onkoloških skrininga, psihološke i psihijatrijske zaštite, lečenja posledica ratne traume, fizikalne medicine i rehabilitacije.
Predlog predviđa poseban sistem stambenog zbrinjavanja za stambeno neobezbeđene ratne vojne invalide, porodice poginulih i nestalih boraca i borce prve kategorije.
Taj sistem bi obuhvatao mogućnost dodele stana, javnog zakupa, povoljne kupovine državnog stana, subvencionisanog kredita, bespovratne pomoći za prvu nekretninu, pomoći za izgradnju ili završetak kuće, rekonstrukcije neodgovarajućeg stambenog prostora i prilagođavanja stana invalidnom borcu.
Pod jednakim uslovima, pravo prvenstva pri zapošljavanju imali bi dete poginulog ili nestalog borca, ratni vojni invalid, borac neposrednog borbenog dejstva, nezaposleni borac prve kategorije i ostali borci.
To pravo bi se primenjivalo u državnim organima, javnim službama, lokalnoj samoupravi, javnim preduzećima i privrednim društvima u većinskom javnom vlasništvu.
Za nezaposlenog borca predložena je subvencija za samozapošljavanje koja ne može biti manja od 150 odsto redovne subvencije Nacionalne službe za zapošljavanje.
Kako je navedeno, predlog nastoji da u jedinstven sistem uključi različite generacije i kategorije boraca, među kojima su učesnici borbi protiv okupacije i fašizma od 1940. do 1945. godine, pripadnici JNA i drugih oružanih snaga SFRJ, mobilisani, rezervisti i dobrovoljci iz ratova devedesetih, borci Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, učesnici borbi na Kosovu i Metohiji i odbrane od NATO agresije 1999. godine, kao i pripadnici državnih snaga angažovani u oružanim akcijama na jugu Srbije od 2000. do 2001. godine.
Predlog zakona uređuje i položaj ratnih vojnih invalida, porodica poginulih i nestalih boraca i civilnih žrtava rata.
„Ne tražimo privilegije. Tražimo da država jasno prizna da čovek koji je, kada je država to od njega zahtevala, prihvatio rizik po sopstveni život i zdravlje ne može nakon završetka rata biti zaboravljen“, navodi se u saopštenju.
Savez slobodnih sindikata Srbije pozvao je boračka i veteranska udruženja, ratne vojne invalide, porodice poginulih i nestalih, stručnu javnost, sindikate, političke organizacije i nadležne državne institucije da razmotre predlog zakona i uključe se u javnu raspravu.
„Država koja je od čoveka tražila da je brani ima obavezu da tog čoveka ne zaboravi kada se vrati kući“, zaključuje se u saopštenju.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.