Nemačka proširuje ovlašćenja obaveštajnih službi

Vlada Nemačke je, kao odgovor na rastuću pretnju sila poput Rusije, a i opasnost od ekstremista, odobrila predlog zakona za proširenje ovlašćenja obaveštajnih službi za akcije kao što su onemogućavanje sabotaže i pokušaja hakovanja.

Cilj je jačanje nemačke Federalne obaveštajne službe (BND) i njene domaće obaveštajne službe (BfV), i smanjenje zavisnosti od podataka koje Nemačkoj dostavljaju savezničke države.

Ovlašćenja nemačkih obaveštajnih službi dugo su zaostajala za ovlašćenjima njihovih glavnih evropskih kolega. Nemačka je osetljiva na zabrinutost za zaštitu podataka, ne samo zbog sećanja na represiju pod nacistima, a kasnije i tajne policije komunističke Istočne Nemačke.

„Danas je Nemačka stalno meta hibridnih napada stranih sila i to je stvarna, veoma akutna opasnost“, rekla je Nina Varken, šefica kabineta kancelara Fridriha Merca.

„Jednostavno smo previše zavisni od obaveštajnih službi drugih zemalja koje nas podržavaju, a trenutno je ova pomoć jednosmerna u previše oblasti“, rekla je ona.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint je rekao da „razvijamo naše službe u prave obaveštajne službe“.

Pretnje sa kojima se Nemačka sada suočava zahtevaju obaveštajne službe koje su „konkurentne našim partnerskim službama u Evropskoj uniji, ali i prijateljskim službama izvan EU“, dodao je Dobrint.

„Svakodnevna smo meta špijunaže, sabotaže, sajber napada i skrivenih akcija stranih sila sa ciljem destabilizacije naše zemlje, nanošenja štete našoj zemlji i izazivanja političkih i društvenih promena u našoj zemlji“, rekao je Dobrint.

U okviru planirane reforme koja zahteva odobrenje Parlamenta, obaveštajne službe će dobiti veća ovlašćenja za pristup laptopovima, mobilnim telefonima i drugim uređajima i čuvanje podataka.

Varken čiji posao uključuje nadgledanje obaveštajnih službi, rekla je da će oni moći i da preduzimaju „aktivne mere“.

BND bi, na primer, mogao da pre isporuke nekih legalnih, a bezbednosno osetljivih uređaja koje su naručila sumniva lica, ispravne komponente zamene neispravnim, da pristupi IT sistemima fabrika dronova ili laboratorija za hemijsko oružje kako bi ih sabotirala, ili da onesposobi ili isključi servere hakera ili agenata za dezinformacije povezanih sa stranim državama, rekla je Varken.

Dobrint je takođe ukazao na mogućnost „kontra-sabotaža“ – da se u naprave sabotera koji su pod nadzorom podmeću bezopasne supstance umesto eksploziva.

Reforma se planirala mesecima. Rizici sa kojima se Nemačka suočava naglašeni su prošle nedelje otkrićem drona koji je nosio eksploziv na aerodromu Lajpcig/Hale, glavnom čvorištu za međunarodni teretni saobraćaj i pružanje podrške Ukrajini. Taj skučaj je pod istragom i vlasti nisu rekle ko bi mogao biti krivac.

Iako Dobrint i Varken nisu imenovali strane sile zbog kojih su zabrinuti, poslednjih godina aktivnosti Rusije stalno izazivaju veliku zabrinutost vlasti širom većeg dela Evrope.