Najsporiji koncert na svetu: Jedna kompozicija notu po notu i tako sve do 2640. godine

 Jedne male orgulje na istoku Nemačke su glavna zvezda najsporijeg koncerta na svetu: jedan muzički komad kompozitora Džona Kejdža „smrznutim tempom“ sviraju već skoro 25 godina i nastavljaju dalje.

Retka promena akorda čula se u sredu — sa sedam nota na osam, kao završetak oko četiri odsto 639-godišnjeg poduhvata Projekta orgulja Džona Kejdža u Halberštatu.

Bio je to istorijski trenutak u srednjovekovnoj Crkvi Burhardi u Halberštatu koji odražava prošlost, sadašnjost i budućnost projekta, kao i onih koji prate njegov veoma spor napredak.

„Koliko se brzo svet razvija, mislim da je to divno mesto da se poseti i da se dođe sebi i time bude dodirnut“, rekla je Aneli Borgman, predsednica upravnog odbora Projekta orgulja Džona Kejdža u Halberštatu.

Iako je projekat započet 2000. godine, izvođenje je počelo 5. septembra 2001. – na Kejdžov 89. rođendan, „pauzom tišine“ koja je trajala do 5. februara 2003. godine, kada su se zapravo mogli čuti prvi akordi.

Kompozicija pod nazivom „ORGAN²/ASLSP (As SLOW aS Possible)“ trebalo bi da se završi 4. septembra 2640. godine.

Sistem ventilatora šalje vazduh u orgulje da bi stvorio kontinuirani zvuk. Promena akorda koja se obavlja ručno, znači da se zvuk cevi orgulja menja ili zato što se dodaju novi zvuci ili zato što postojeći zvuci prestaju.

Više od 150 ljudi se uguralo u malu crkvu u sredu da bi svedočilo 17. promeni akorda u tom komadu, desetine su gledale video-prenos napolju.

Tri minuta publika je slušala „stari“ akord iz sedam cevi orgulja. Zatim je u male orgulje umetnuta osma cev, donoseći novi zvuk koji je odjekivao crkvom. Slušali su još tri minuta – neki snimajući mobilnim telefonima, drugi upijajući zvuk zatvorenih očiju i pognutih glava, a potom su svi počeli da aplaudiraju i uzvikuju „Bravo!“.

„To je veoma suptilna razlika zvuka“, rekao je Džefri Lependorf, izvršni direktor Fondacije Džona Kejdža u Njujorku, „počinje viši zvuk koji je malo istaknutiji“.

Kejdž, američki avangardni kompozitor, rođen je u Los Anđelesu 1912. godine, a umro je u Njujorku 1992. godine. Bio je i muzički teoretičar, umetnik i filozof čije je jedino uputstvo za ovo delo bilo da ga treba svirati što sporije i što tiše. Prvobitno ga je komponovao za klavir 1985. godine, a ažurirao ga je za orgulje 1987. godine. Posle njegove smrti, smišljen je projekat da se ono svira čak 639 godina.

Interpretacija kompozicije u Halberštatu je rezultirala time da najmanja jedinica traje jedan mesec. Druge jedinice — kao i tišina — mogu trajati godinama.

Projekat je transformisao Crkvu Burhardi koja je uglavnom bila u ruševinama pre nego što je prikupljen novac za novi krov i druge popravke da bi se delo sviralo.

„Mislim da tamo orgulje zaista ‘sviraju crkvu’, a ne obrnuto“, rekao je Lependorf jer „ako se pomerite svega pet santimetara u bilo kojem smeru, zvuči ne samo suptilno drugačije, već veoma drugačije“.

Delo će trajati 639 godina, od 2001. do 2640. godine. Taj vremenski period je izabran kao počast istorijskim orguljama u Halberštatu koje datiraju iz 1361. godine, odnosno 639 godina pre nego što je Kejdžov projekat pokrenut 2000. godine, kaže Borgman.

Toliko vremena omogućava upraviteljima projekta i posetiocima da razmišljaju ne samo o Kejdžovom nasleđu, već i o sebi kao čuvarima orgulja koje će ih nadživeti, jer svaka promena akorda zavisi od nove generacije muzičara, volontera i zanatlija da održe delo.

Kejdžov obožavalac Majkl Barnet (55) iz Glazgova, u Škotskoj, rekao je da je prisustvovanje promeni akorda bila stavka sa njegove liste životnih želja.

Barnet i drugi entuzijasti takođe raspravljaju o tome kako će svet izgledati do kraja dela.

„Samo se pitate šta će ovde ostati za oko 600 godina“, rekao je Barnet. „Ko će doći na poslednji nastup? Da li će zgrada i dalje biti ovde? Da li će orgulje i dalje raditi? Kakav će svet biti?“, pita se on.

Orgulje su barem napravljene da traju.

Graditelj orgulja Johanes Hifken rekao je da će cevi koje je napravio za ovo delo, trajati najmanje još 500 godina.

„Ovaj projekat Džona Kejdža je dobar primer razmišljanja unapred za sledeću generaciju – razmišljanja van okvira, izvan potpuno normalnog i tradicionalnog“, rekao je on.

Sledeća promena akorda dogodiće se 5. oktobra 2027. godine, kada će se ukupan zvuk smanjiti otpuštanjem cevi E4.

Karte za finale koncerta 4. septembra 2640. godine već se prodaju za 2.640 evra.